Ispovest

Pitanje:
Pomaže Bog! Da li je za naše duhovno i duševno zdravlje neophodno da se ispovedamo kod svog parohijskog sveštenika, ili možemo otići i kod nekog drugog iz druge parohije, jer nam to više odgovara? Da li viđanje ili kućno prijateljstvo sa našim ispovednikom može da naruši tu svetu tajnu? Hvala unapred
JOVANA


Odgovor:
Draga sestro, već više puta je ovde pisano o duhovniku, odnosno o nadležnom svešteniku kao duhovniku svojih parohijana. Dužnost jednog parohijskog sveštenika nije samo da vrši obrede i Svete tajne, da krštava, venčava, opeva, sveti vodice i reže slavske kolače, da vrši bogosluženja i Svetu Liturgiju, već da vodi brigu o svakom svom parohijaninu. Njega parohijani zovu „oče“, jer on to jeste. On je duhovni otac i pastir svoga duhovnog stada. Parohije obično obuhvataju nekoliko stotina porodica, ili 1000 do 2000 vernika. Njegova dužnost je da bar dva puta godišnje poseti svaku porodicu, da se upozna sa članovima porodice, sa sagleda sve njihove duhovne, pa i materijalne potrebe. I sveštenik, slično kućnom lekaru opšte prakse, vodi svoje vrste kartoteku svih svojih parohijana, kako bi znao kako, kad i šta je, u duhovnom planu, kome potrebno. I kao što kućni lekar uglavnom zna svoje pacijente i zna kakvu terapiju im treba prepisati, ili kada ih treba uputiti lekaru specijalisti, pa i u bolnicu, tako i parohijski sveštenik najbolje zna duhovne potrebe svojih parohijana i najbolje im može dati savete, kako pri neformalnom razgovoru, tako i pri Svetoj Tajni Ispovesti. Nema nikakvog razloga da parohijan zazire od svog paroha u pogledu ispovesti. Ispovest je Sveta Tajna, ne samo zato što tu oprašta grehe Bog, a sveštenik je samo svedok pred Bogom, već i zato što sveštenik niukom slučaju, pa čak ni pod smrtnom pretnjom, ne sme izneti ono što je čuo na ispovesti. Ako bi se tako nešto dogodilo, taj sveštenik bi bio odmah svrgnut i protiv njega bi se poveo crkveno-sudski postupak, koji se može završiti i raščinjenjem, gubitkom svešteničkog čina. Zato, nema nikakvog razloga da ideš na ispovest kod sveštenika druge parohije, koji ne poznaje ni tebe ni tvoju porodicu, a kako bi lekari rekli „nema tvoj zdravstveni karton“. Sveštenik je dušebrižnik u jednoj parohiji i nema nikakve smetnje da se sa njim parohijani viđaju na ulici, u parku, prodavnicama, pa čak i u prijateljskim posetama u svojim kućama. Jer, sveštenik će i tada, mada naizgled privatno, ipak svedočiti veru i razgovor uvek navoditi na duhovna pitanja. Po onom divnom stihu poznatog pesnika, da sveštenik, „što no kaže inom, to i svojim potvrđuje činom“, sveštenik je uvek na dužnosti, uvek je duhovnik, kao što je lekar uvek lekar (ne samo u radno vreme svoje ordinacije) i policajac je uvek policajac, iako nije stalno u uniformi. Poštuj, draga sestro, svog nadležnog sveštenika, imaj u njega neograničeno poverenje, jer je on odgovoran za sve svoje parohijane. Bog će iz njegovih ruku tražiti duše njegovih parohijana. Blagosloven ulazak u Svetu četrdesetnicu žele ti i srdačo pozdravlja o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *