Исмеђу традције и садашњости

Питање:
Поштовање! Обраћам Вам се за савет јер се бојим да бих својим страховима и сумњама могла довести у опасност оѕбиљну везу од две године у којој сам иѕуѕетно срећна и задовољна. Ради се о томе да дечко и ја долаѕимо иѕ потпуно раѕличитих традиција иако смо исте вере и националности. Наиме, у породици иѕ које он долаѕи владају патријархални односи, он има још петоро браће и сестара и одрастао је у сеоском домаћинству, док сам ја одгајана у граду, одрасла сам са родитељима и млађом сестром у духу равноправности. Код мене у кући никада није било подела права и улога на основу пола, а слично сам и васпитана- да верујем да у животу треба да се водим својом савешћу, трудом и способностима и да не прихватам ограничења у животу које средина намеће често женама. Бринем се да би се у будућности могло показати да различито васпитање мог дечка и мене представља раѕлику коју нећемо моћи да премостимо. Са њим тешко делим ове страхове јер га повређује моја сумња у то да ћу бити срећна са њим. Тврди да, иако је одрастао у средини где већу моћ одлучивања у свакодневном животу имају мушкарци, нема жељу да се тако односи према својој породици. Заиста, на љегово поштовање према мени и уважавање мог мишљења и жеља и пажљу коју ми поклања немам заиста никакве замерке. Знам да ми нико не може рећи шта ће бити у будућности, то ни не тражим, већ молим за савет- како да се носим са својим страховима и сумњама? Имам 22 године, при крају сам студија и имам снажну жељу да са својим момком започнем породични живот чим будем могла, та жеља је узајамна.
Бојана


Одговор:
Драга сестро, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Твој страх од сукоба две традиције није, чини ми се, у духу толеранције, за коју покушаваш да се залажеш. Ти се плашиш да ће вековима осведочени патраијархални дух у породици угрозити дух демократије и толеранције, у коме си ти, кажеш, одрасла и васпитана. Ти се не плашиш превласти мужа (мушкарца) у породици, већ страхујеш да ти нећеш бити „газда“ у браку. Мислим да би се тешко могла наћи девојка, која не би пожелела мужа баш из патријархалне породице, где се светост и честитост породице ставља на прво место, где су међусобна љубав и поштовање старијих жељена врлина, где је браколомство незамисливо. Зар мислиш да твом дечку недостаје љубав, па и нижа вредност – толеранција, кад је одрастао са још петоро браће и сестара, са којим је равноправно делио и добро и зло, благостање и немаштину, где су се поштовале одлуке старијих и искуснијих, а обавезе делиле према узрасту и могућностима. Како би, иначе, твој момак дошао у град (вероватно да сва браћа и сестре нису напустили село) на школовање, да је у његовој патријархалној породици владала диктатура и самовоља домаћина у кући. Кажеш за себе, да си „одрасла… у духу равноправности“? Значи ли то да су твоји родитељи били у браку потпуно равноправни, да се није знало „чија је последња“ и да су они, теби и твојој сестри, испуњавали све жеље и хирове, које сте вас две, у младости и незнању, могле да испољавате? Зар ви нисте биле ничим ограничаване? Зар је могуће да је у вашој породици успостављен жељени комунистички идеал „самоуправљања“? Зар се реч оца и брига мајчина нису чуле у вашој породици? Све ми се чини да је у вашој породици преовладао „матријархат“, да је отац, ради мира у кући попуштао, обзиром да је био и у мањини. И ти се сада плашиш, да нећеш у свом браку успети да избориш статус своје мајке, у односу на оца и да ће момак из патријархалне породице настојати да буде домаћин у кући, глава породице. Ако његово „поштовање према теби и уважавање твога мишљења, жељу и пажњу коју ти поклања“ будеш настојала да злоупотребиш, у настојању да се ти, као градско и еманциповано дете ставиш у надређени положај у односу на „једно сељанче из патријархалне породице“, онда у вашем браку неће бити искрене љубави, па ни обичне толеранције. И још нешто. Кажеш: „Верујем да у животу треба да се водим својом савешћу, трудом и способностима и да не прихватам ограничења у животу које средина намеће често женама“. Није ми јасно у ком то друштву намераваш да живиш и где је могуће остварити те твоје жеље? Па ми нисмо Робинзони, већ живимо у заједници са другим људима и сви смо нечим ограничени, разним законима, па и устаљеном праксом. Зар не посматраш живот око себе, на који начин се запошљавају жене и колика су њихова права, на првом месту, као мајки? Или ти ту равноправнот тражиш само у породици, у браку, где не желиш да било које твоје право као жене (не мајке) буде ограничено. Ваш будући брак ће функционисати и биће срећна и плодна оаза, ако у вашим супружанским односима буде владала хришћанска љубав, а не такмичење у толеранцији или тражење попустљивости. Ако гајиш несебичну и искрену љубав према свом момку, онда никакав страх од нетолеранције или ограничења твојих права као жене (и мајке) у браку неће бити. Ви ћете, по Божјем плану, бити једно биће. Међутим, ти ниједном речју ниси изнела верски и морални живот у твојој породици, а поставила си питање на православном сајту и очекујеш одговор од православног пастира, свештеника. Зато одговор не може бити у духу толеранције, већ у духу хришћанске љубави и хришћанског учења о браку и породици. Хришћански брак се заснива на првој светској правној установи, на браку првих људи Адама и Еве. Већ тада је Бог рекао: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме. И још је рекао: Оставиће човек оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће два тела (бића) једно. Каква то торенција може учинити да двоје постану једно? То може само супружанска љубав, уз благослов и помоћ Божју. Свакако да грех и једног и другог супружника може да доведе у питање светост брака и брачне односе, али и ту Црква има лек и пут како да се брачни живот хармонизује. Против неправилних односа између мужа и жене, који су се образовали под влашћу греха, упућују своје речи апостоли. Да би уништио деспотизам мужа, апостол Павле му прописује љубав према жени: “Мужеви волите своје жене”. Да би уништио код жене стремљење ка превласти над мужем, он јој исказује на основу чега је она дужна да се потчињава мужу: “Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени, а Бог је глава Христу… Мушкарац је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевљева; јер није муж од жене, него жена од мужа; и муж није саздан жене ради, него жена мужа ради” (1.Кор. 11; 3, 1-9) . Да би уништио сво лукавство кокетства, кроз које се изражава стремљење жене ка превласти, апостол изражава жељу да “жене у пристојном одјелу са стидом и поштењем да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјеним”. Да овом поуком жели да прекине стремљење ка превласти, види се и из следећих речи: “Жени не допуштам да учи нити да влада мужем” (1. Тим. 2, 9-12) . Ово није поробљавање жене: њен скромни положај служи само као средство. Апостол говори да жена мора да послужи спасењу мужа, извршавајући у исто време и своје сопствено спасење, рађањем деце. Свети Јован Златоусти поучава: “Сви благослови брака, засновани су на међусобној љубави, на међусобном поверењу и поштовању и последичном складу између супружника. Не постоји ништа вредније него бити вољен од стране твоје жене, и волети је. Мудар човек схвата да договор између човека и жене јесте један од највећих благослова. Где ово постоји, ту је свака срећа и свака награда, али где је то одсутно, онда ништа не може помоћи, све остало пропада, а живот је пун непријатности и несреће. Према томе, требали би да то тражимо пре свега осталог“. Ако се супружници строго држе својих одговорности, тада ће мир и споразум неизоставно следити, говори нам опет Свети Јован Златоусти: „Ако се обоје супружника труде да испуњавају своје одговорности, онда ће међусобна корист брзо уследити. Ако је, на пример, жена спремна да поднесе чак и љутитог мужа, а муж не раздражује мрзовољну жену, тада ће потпуни мир бити успостављен међу њима, а њихови животи ће бити налик луци, удаљеној од таласа“. Ето, драга сестро, без икаквог страха од „заосталости“ патријархалног наслеђа твог момка и будућег мужа, пружи му своју искрену љубав, без потцењивања његовог порекла, а он ће знати да заштити и тебе и породицу, да ти подари читавог себе. Да не помињем и твоју последњу реченицу, да ћете се венчати и отпочети породични живот „чим ти будеш могла“ и да те не питам, да ли је и то у духу толеранције и није ли ваш брак, пе но што је почео, ограничен твојом ситуацијом (дипломирање на факултету, добијање посла, обезбеђење стана и сл) . ВАИСТИНУ ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Благослов Божји призива на тебе и твог момка, са жељом за срећан брак и у браку доста деце, ваш О. Душан

Comments are closed.