Искушења у школи

Питање:
Помаже Бог оче! Налазим се пред великом духовном недоумицом. Наиме, ја са асистент на факултету, тако да између осталог морам да водим рачуна о дисциплини у току наставе и имам обавезу да проверавам знање студената. Мислим да сам при томе строга, али праведна. Моја строгост произилази из тога што сам млада и женског пола и морам да се трудим да одржим дистанцу према студентима. И поред тога брине ме да ли чиним грех тиме што некоме “судим” на основу показаног знања? Да ли чиним грех ако инсистирам на поштовању неких норми понашања које је прописао Факултет (мислим на понашање на настави исл) . Да ли је грех замолити студента да се удаљи уколико омета рад других или се недолично (неакадемски, увредљиво) понаша на часу? Хвала и збогом!
Катарина


Одговор:
Драга Катарина, Питање које увек себи треба да поставимо јесте уствари са којим циљем ми нешто радимо? На томе треба инсистирати пред самим собом и пронаћи прави циљ и одговор који ће одмах потом одређивати и тон нашем начину рада и нашем расположењу.
Кажеш да се тако постављаш јер си млада (можда неко може доћи на идеју да те не схвати сасвим озбиљно, као што би иначе неког старијег) и да би одржала дистанцу. Мислим да ни један од ова два разлога није прави и није достојан тебе. Ти треба да се трудиш у томе да не будеш ни мање ни више него оно што јеси и онаква каква јеси. Свако претварање кад – тад донесе човеку разочарење, свет му се смеје и постаје за њега још опаснији. Тако се постепено улази у “зачарани круг” из кога је потом тешко исчупати се. Човек не може избећи тешкоће у животу, али се оне превазилазе исправним и искреним ставом, а не глумом. Студенти и други људи ће те пре поштовати и волети ако будеш онаква каква јеси. Пробај и видећеш да ће те боље прихватати.
Што се тиче разлога, треба добро размислити, јер разлог би требао да буде исти или сличан оним разлозима због којих људи искрено раде у просвети. Ако човек воли оно што ради – он уопште не осећа да ради. Ако не воли – онда је то мучење.
По питању “суђења” на основу знања, не знам одакле ти та идеја? То се зове оцењивање а не суђење. Оценити нечије знање и судити некоме – то су две различите ствари.
Помоли се Господу да ти помогне да у свом послу пронађеш себе и будеш искрена и верна, најпре Богу, па онда и својим ближњима. Сви ће то ценити, и пријатељи и непријатељи. Уосталом, чак и лопови и разбојници воле искрене људе и никако не подносе када их неко слаже или превари, или ако им се лажно представља…
Од Бога ти сваку помоћ и свако добро жели, о. Срба

Comments are closed.