Питање:
Христос Воскресе! Слава Богу! Моја прича је мало дужа и компликованија па вас молим ако можете наћи мало времена да прочитате и да ми дате савјет. Наиме 1997 године у Босни, иначе сам родом Из Босне, упознала сам тадашњег странца Американца а садасњег супруга. Вец 13 година смо заједно а од 2003 године у браку грађанском и ево ако Бог да врло брзо и у црквеном. Наиме када смо се упознали он је већ био ожењен са женом која је Католик која из њеног првог грађанског брака има дијете и са њим је добила дијете. Ја сам знала за брак али такође по његовој причи био је несрећан у том браку јер га је наводно склопио без љубави са његове стране. По Његовој прици је било више муцење и глума да је све уреду и коначно није више мога да издржи. Хтио је и трудио се за ради кћерке коју је добио са њом али није могао више да издржи.. Када се вјенчао са њом у Католицкој цркви он није био крштен није Католик и није ни био Кришћанин јер није ни крштен и ако потиче из Протестанске породице. Јако смо се заљубили и свидјели једно другом као двије најсродније душе. Пошто је радио у Босни у УН мисији рекао је чим се врати кући у УСА покренуће развод и онда ће мо бити заједно..само ме је молио да му дам мало више времена да би могао да проведе са кћерком. Тако је и било, међутим бивша супруга није била равнодшуна према томе била је јако повриђена тако да развод није протекао мирно. Било ми је емотивно јако тешко јер ме увијек мучио осјећај кривице да на туђој несрећи градим своју срећу. Али он је био ријешен да се разведе са мном или без мене у његовом животу јер је тај брак за њега престављао највећу грешку у његовом животу. Никада нисам себе сматрала бољом од те његове бивше супруге, увијек сам имала поштовање и никада је нисам вријеђала, мада је она више пута звала моју кућу телефоном и покушала са неким психолошким играма и разговорима да мнипулише. Само сам је замолила да више не зове. Предпостављала сам да је повриђена а ни ја се нисам баш најбоље осјећала због тога. Увијек сам носила осјећај кривице али ипак љубав је била јача и моја осјећања према њему.Били смо раздвојени годину дана али неком силом опет смо се спојили.Конацно сам дошла овде у УСА 2002 када се развод оконцао и вјенчали смо се грађански јер сам мислила пошто није крстен и пошто је већ био вјенцан у католичкој цркви да се не можемо вјенцати у цркви. Пратили су нас многи проблеми и зивотна искушења али и сада после 13 година још увије осејецамо исту љубав као и прије 13 година када смо се упзнали. Добили смо предивну дјевојцицу прије 6 година која неће заспати ниједну ноћ а да се сама не помоли Богу и на Српском и на Енглексом. У медју времену после развода његова кћерка из тог брака је живјела са нама и сада живи и има много проблема са мајком.. Недавно је судски тразила више од 100.000$ да јој се исплати за неки дјецији доплатак ни сама незнам зашто када је његова кћерка живјела са нама.Мало помало кроз прицу кћерке и кроз остале немиле догадја је упознајем да је она пуна горцине, љубоморе и љутње да је толико отишла далеко да са својом првом кћерком већ неприца више од 10 година а са овом већ двије године.Сам тај изненадни судски процес је изазвао велики стрес али ипак љубав је опет побиједила и сјединила нас још висе.У међувремену велики догађај се десио.Наиме прилико крштења наше кћерке супруг је изразио велику жељу да се крсти у нашој Православној вјери по Његовој личној жељи тако да смо их крстили заједно. Када би некада прицали на тему вјере и цркве увијек је некако био неразумљив али ја сам осјетила уствари да би он јако зелио да вјерују само није знао како а мислим да му то нико и није објаснио.Његова жеља за П равослављем је велика јер је схватио да је то једина и права истинска Крисцанска в јера. Недавно смо се преселили у друго мјесто купили кућу и предлозила сам му да се окренемо молитвама и цркви и нашли смо најблизу Православну Украинску цркву и већ дуже од годину дана присуствујемо свим недељним литургијама, редовно се прицесцујемо, постимо све постово редовно се молимо и наравно исповиједамо пред свако прицесце.Осјецамо се предивно.Куцу смо окитили иконама и мирисом тамјана а његова љубав према Кристу Богу и моја такође је велика да пе почео да иде на цасове иконографије и мислим да ћу му се убрзо продрузити. испунили смо душу Хритом Богом да се због тога предивно осјецамо и наравно све више уцимо о нашој вјери. Нараво свештенику у цију црвку идемо смо исприцали цијелу прицу и предлозио је да се што прије вјенчамо у цркви и објаснио нам је с обзиром да он није био крстен када се вјенцао први пут ово ће бити и његов и мој први брак и да наша црква и онако не признаје Католицки брак.И наравно морамо се исповидити је овако невјенцани живимо у гријеху и да он, свештеник, уствари на себе прима гријех јер нам невјенцанима дозвољава да се прицестимо. објаснио је да је наша црква као мајка и да не бринемо много што се десило у прошлости, црква као мајка је милосрдна и опростице свом дјетеу. Нараво вјенчање ће бити заказано што прије само оцекујемо посјету мојих родитеља па да њихово присуство увелица радост. Али ипак у мени постоји још увијек осјецај да ли кривице или неке тјескобе око његовог првог брака и његове прве жене кога не могу да се ослободим.Кроз ово вријеме сам упознала и тамну страну ту жене, не знам шта може тако да се деси да са родјеном дјецом неприца, бојим се ако кажем и више од тога да ће бити да јој судим то несмијем али вјерујте када се молим Богу молим се и за њу да надје дусевни мир и да се уједини са дјецом и да надје неки пријатељски однос са њим, са сада мојим супругом. У њој постоји велика љеност, наиме преставља се као вјерни Католик али чини ми се у њој постоји велика жеља са осветом и супруга види само као џак пара јер није у стању да нешто корисно учини за себе. Брак са њим нисам искористила да додјем у ову земљу као што то она представља, јако сам образована особа те могу сама да бринем о себи. Мог супруга не мучи тај осјецај кривице као мене њега више мучи осјецај кривице како је могао направити толику греску да се озени са таквом особом. У сваком случају уцињено је што је уцињено ја се такође молим Христу Богу да ми разбисти расудјивање и просвјители у својој милости јер сам ипак била у вези са озењеним, некако би ми било лакше да је већ био разведен када смо се упознали али са друге стране имамо предивну љубав коју је у данашње вријеме тешко видјети. Ја се такође извињавам на овом опсирном писању, наравно прича је много дуза.. како да нађем излаз. Срдачан поздрав
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Господ је свима нама људима даровао живот и спасење, зато што нас воли. Да би и ми људи могли волети свога Творца и Оца, као и један другога, неопходно је да имамо слободу. На жалост, многи људи ту своју слободу користе, не да би одали славу Богу и захвалили своме Творцу, већ да би пронашли неки начин како да што боље и више угађају себи и да би евентуално, поставили себе изнад других људи. Тако се рађају мржње, зависти, непријатељства и свакојака зла.
Слободу, коју је Господ дао људима, ми не смемо другима угрожавати. Али се таквих људи можемо клонити и за њих се Богу молити. Мислим да ти исправно поступаш. Зато, нека је слава Богу који је довео и тебе и твог мужа до познања истине, и који вас држи на том путу. Зато, немој гледати ни лево ни десно, већ се држи свог пута ка Богу, заједно са својом породицом, и то ће од тебе бити сасвим довољно. А остави Господу да се брине о другима, којима ти не можеш помоћи. Ти се уздај у Господа, читај Свето Писмо и Молитвеник, похађај цркву редовно и не бој се сила зла и мрака, јер их је Христос победио за нас.
Поздравља те, О. Срба
