Искушења нас могу одвојити од Бога

Питање:
Христос воскресе! Драги духовни оци, опростите што у овом светом посту одузимам ваше драгоцено време, мучи ме један проблем. Живим и радим у иностранству, и од пре две године, задобио сам повреду десне руке, па неуспешна операција и чести болови. Одлазаим у цркву на свете литургије недељом, исоведам се редовно и причешћујем, но након ове операције остала је рука недовољно способна за рад. Покушавам да добијем неку надокнаду за то, у почетку су доктори заташкавали ситуацију као да то и није страшно и ако мој ручни зглоб скоро при сваком стиску искаче, онда сам почео да кукам и што не боли да говорим да боли, да би ипак касније обратили пажњу и признали барем нешто од свега. Но да бих надокнаду добио порцес одласка код више од двдедсетак доктора и даље се наставља без видика крају. Али оно што ме највише мучи је кад год нешто увеличам, додам малко слажем савест ме пече и са тешкоћом се молим, удаљујем од молитве и тешко ми је. Волим нашег Господа и жао ми је што не могу као некад да се молим, одлазим са радошћу са исповести, причешћа. Са друге стране отац сам двоје деце а жена ми је поново у благословеном стању, након повреде добио сам лакше радно место али је и плата доста мања! Молим се благом Богу да се ти прегледи што пре окончају позитивно по нас па да се повратим молитви и Богу у потпуности. МОЛИМ ВАС ПОМОЛИТЕ СЕ ЗА МОЈУ ПОРОДИЦУ И МЕНЕ, и одговорите ми.
Драган


Одговор:
Радујсја, драги брате Драгане! Ваистину Хрисос воскресе! Драги брате, извињавам се што ћете овако касно добити одговор на Ваше питање. Ваше се писмо, изгледа, негде заглавило у систему, те мени је достављено тек ономадне, али ето, знајући како делује Божији промисао, сигурно је с разлогом што се ово тек сада обавља, па нека буде Божија воља! По Вашем опису, видим да сте се ухватили у једну тешку и гадну процедуру. Када се човек повреди па тражи накнаду или пензију, с тиме улази у процедуру која траје годинама. Лично знам један случај где је човек повредио кичму; после пуно мука и малтретирања је коначно добио пензију, али, упркос томе што је огроман број лекара и хирурга обавестио да је стање тешко и доживотно, после 14 година још увек траже да им он докаже да је инвалид! Нажалост, има пуно превараната и лажних повреда и болести, те ови људи који доносе одлуке у овим ситуацијама, свеједно радили за државу или приватну фирму, посумњају у сваки случај, па испадне да тај који је стварно болестан мора да се малтретира и пати због превара и лажи других! Али ето, то је често тако у животу. То је само једна врста искушења, а та искушења су нама као хришћаним веома потребна; како каже стара изрека: Без искушења нема спасења! . Када нам дође искушење, или када уђемо у период искушења који може да потраје само часак, или пак годинама, ако га прихватимо као верник, знамо да је то Бог у Свом Промислу дозволио, допуштао, да бисмо ми јачали веру и порасли као хришћани, али резултат зависи од наше слободне воље, од наших избора: то је синергија, или, наше сарађивање са Богом. Како каже Псалмопојац Давид: “Колико си ми многих и великих невоља показао, али, окренувши се мени оживео си ме, из бездана земаљских опет си ме извео.” (Пс. 70, 20) Дакле, ако се исправно боримо са искушењима, ако се сарађујемо са Господом, знамо да ће нам милостиви Господ бити покрај нас, и да ће нас избавити. Дакле, брате, ово Ваше искушење је врста која дуже траје, и зато у себи носи више искушења, па и неке које вероватно сами и не примећујете. Кажете да сте понекад и лагали, а сигурно знате да је лаж тежак грех: “…јер је он (ђаво) лажа и отац лажи.” (Јн. 8, 44) Када лажемо, приближавао се ђаволу који је отац лажи, и тиме лишимо себе Божије заштите. Зато је тако важно да останемо у истини, јер је Сами Бог Истина. Сами сте осетили како је лаж или неистина деловала у Вама – удаљавала Вас је од Бога, а то је и очекивани резултат греха, да нас одвоји од Бога; кажете да се са тешкоћом молите, нерадо учествујете на богослужењима, исповести, причешћу, итд. Тако, брате драги, видите ту да морате да се борите исправно, дозвољавајући да делује Божији Промисао, јер Бог зна шта нам треба, и обећава да ће нама то и дати: “Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер сво ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати”. (Мт. 6, 31-33) А у свему томе, драге брате, Ваше је само да останете у Господу! Видим да лепо водите верски живот, иако то сада радите са тешкоћом – не дајте се ђавоју и његовим демонима! Останите на путу спасења живећи верским животом. Чак и ако више не осећате топлину и мир које нам пруже пост и молитва, само наставите са њима. Свети Оци нам то овако објашњавју, називајући такав период сушом: Када дође суша и не осећаш благодат поста и молитве, само настави макар силом, јер то не значи да је Бог повукао благодат, него кад види како се трудимо и даље да постимо и молимо се иако не осећамо благодати које нам дају, Његове милости и благодати према нама је све више. А то и јесте најважније у животу; да живимо у Христу и да осећаму Његову љубав, мир и заштиту. Ако средимо све остале ствари у животу, али немамо Христа, онда немамо ништа. Господ нам Сам каже: “Јер какав је корист човјеку ако сав свијет задоби а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? ” (Мт. 16, 26) На исти начин као што се треба бранити од греха лажи, такође морате се бранити од грехова самосажаљења, страха и заборава. Јесте да сте сада у тешким искушењима, али немојте жалити самог себе, мислећи само на оно што Вам је тешко у животу, јер, као што и сами кажете, имате и дивну децу и жену која је у благословеном стању (сасвим могуће да се до сада и породила, па у том случају, честитам што се појавила још једна хришћанска душа у светлости овог живота! Нека Бог благослови! ) Јесте да сте се повредили, али и ту Вас Бог није оставио, јер сте могли да постанете потпуни инвалид, али нисте! И даље сте способни за рад, јесте да је, како кажете, мање плата, али је ипак плата; познајем огроман број људи који у овој кризи немају никаквог посла ни плате, те крпе живот некако и без плате. Дакле, брате, немојте пасти у заборав, заборав на све то што Вам је Бог учинио и чини! А у свему томе, немојте никако да Вас демони улове у још опаснији грех, грех страха! Ако успеју демони да нам усаде страх у срцу, онда су скоро и победили, јер у страху човек се лако одвоји од Бога, користећи средства која често нису по Божијој вољи те га још више удаљавају од Бога. Како у свакој борби тако и у овој, човек не сме и не може да се бори сам. Прво, мора да својим верским животом остане у Христу, а друго, треба имати и саборца, а то је Ваш парох. Када се осећати слабим, попричајте са њим, нека Вас он води и помогне кроз овај период искушења. Он ће Вам дати и молитвено правило, упутство да бисте постили како треба, саветовати и спремити за Свете Тајне Исповести и Причешћа – укратко, он може да Вам буде водич кроз све ово. А Ваше је да останете верни Христу, да будете јаки у вери, и да храбро прихватите што год Вам дође у животу, знајући да је милостиви Господ уз Вас, и да он може, уз нашу синергију, да претвори и најгору ситуацију у највеће благо, а то не тада када ми сматрамо да је потребно, него, по Његовом Промислу, када Он зна да треба! Наравно да ћу поменути и Вас и Вашу породицу у молитвама, а морате и Ви сами да се вратите молитви и верском животу. Само напред, радосно и без страха и несигурности, у верском животу, на путу спасења, знајући да само треба да иштете Царство Божије и правду његову, па ће Вам Бог дати све потребно! Уз молитве и жељу да Вас Бог чува, води и штити, и да Вам што пре скрати ове тешкоће, (али опет, нека буде Његова воља а не наша) , потсетићу Вас на речи Светог Палмопојца – “А мени је добро бити уз Бога, полагати своју наду у Господа.” (Пс. 72, 28) Ваш у Христу, о. Раде

Comments are closed.