Питање:
Драги оци, мој син је пре четири године у дан светковања св.Великомуценика Пантелејмона дозивео фебрилну конвулзију имао је грчење свих мишића и било му је онемогућено дисање. Буквално ми је умро на рукама али Бог ми га је после пар секунди вратио у живот. Моје мишљење је да ми је св.Пантелејмон у томе помогао и измолио у Бога његов живот. Желела бих да тај дан породично обележавамо у славу тог светитеља за неизмерни дар који нам је даровао али не знам како би то тачно требало да изгледа и буде правилно и осмишљено.
Милица
Одговор:
Драга Милице, У старо време свака захвалност Господу чинила се приношењем крвне жртве (жртвено јагње или пар голубића) . Ми данас такође приносим жртву али бескрвну у виду славског колача. Захвалност Господу и Св. Пантелејмону може се најлепше исказати да почнеш да тај дан славиш исто онако као што славите и вашу Крсну славу. Било би добро да се јавите вашем свештенику, да вам пре тога дана освети водицу и наравно да се договорите око резања колача и освећења кољива. Свако вам добро желим
о. Драган
