Питање:
Помаже Бог! Дешава се да преко дискусија на интернет форумима, услед неке расправе понекад искрсну и погрдне речи. И мени се то дешавало, да некоме нешто добацим, да је пропао, да је глуп. Увиђам да су интернет форуми чисто губљење времена, па сад радим на томе да се тотално скинем са таквих места. Наравно да се чини грех самим тим што се уопште борави на таквим местима, а тек још ако се некоме нешто погрдно изрекне, и онда то тако и остане без обостраног праштања. Но, будући да је то само виртуални свет, и та лица с ким се води расправа нит се виде нит се чују, како се исповедати у вези таког греха? Је ли довољно исповедати да се губило време, и да сам ја некоме нешто лоше рекао, и да се кајем, или би сад требао ићи ловити те особе и тражити опроштај. Свако добро свим пастирима у Господу нашем Исусу Христосу!
Зоран
Одговор:
Драги Зоране, интернет форми знају да са зобом носе огромна искушења, и она су већа или мања зависно од уређивачке политике истих. Обилазио сам интернет форуме и на другим језицима који се у многом разликују од наших. Мислим да наше друштво много страда од неспособности за дијалогом, у чему се огледа и велика духовна мањаквост и све већа примитивност. Наводно се говори о Христу а у том разговору посеже се на најгоре кочијашке речи, или се тврдоглаво намећу најгнусније јереси независно од аргумента који се води. Примето сам да када се поведе неки разговор људи просто вичу једни на друге; нема се никаквог смирења нити поштовања богообразности у нашем саговорнику, нити самокритике да нисмо увек у праву. Где постоји константни монолог тамо нема дијалога т.ј. основних хришћанских вредности где се у потпуној слободи размењују мушљења браће и сестара руковођени страхом Божијијм и богоспознајном љубављу која се увек угледа у брату нашем.
Колико је побуда на ревлот и љутњу реална толико је и потреба за ослобађање од тог духовног стања још реалнија. Чујемо да је реч оштрија од мача тако да са њоме можемо више да причинимо боли него неким физичким поступцима. Мислим да није битно на који начин се преноси увреда јер у овом случају увреда није виртуелна него опипљива и са својим последицама. Мислим да уопште нема сумње да постоји потреба да се од било које гриже савести ослободимо на св. Тајни исповести па и ове. На озбиљним форумима није лако затражити опроштај, зато што је он јаван, т.ј. то ваше смирење (понижавање) је јавно, и способност на то говори о духовним вредностима човека. Мислим да је у вашем случају теже да затражите опроштај јавно него ли да одете код свештеника да се исповедате, јер је ово друго много једноставније и са мање “улагања”.
Не слажем се да су разни кружоци при Цркви губљење времена где на тим иситм здравим основама постоје и неки интернет форуми. Ако се постави озбиљан критеријум и форум надгледа већина разговора могу да буду душекорисни или едукатвини, али ми не можемо да искључимо покушаје диверзија да се овакав рад у свом кавлитету сроза или сасвим уништи. Мислим да све зависи од избора по оном Павловом да нам није све и на корист.
Ваш оЉубо
