ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 7
Госпођа Катјајани, пише своме сину Рами Јамуни Сисодији
 
Рамо, сине мој, мир ти и здравље од свих богова индијских. Нарочито се молим Богу Кршни[1], заштитнику свих кшатрија, да те сачува у овом животу док те ја, твоја мати, још једном видим и заситим очи своје гледањем у тебе. Сав свет видљиви и невидљиви, не може заситити очи мајчине као син, и још такав витешки син, љубимац великог Кршне, као што си ти Рамо сине мој, зеницо очију мојих и срце срца мога.
Брат твој Арџуна читао ми је писма твоја из те страшне и немилосрдне Европе, а ја слушајући превијала сам се од страха као грана махагони дрвета од јаког ветра. Пиши нам, сине, штогод утешније или, што је најбоље – не пиши ништа него похитај – дођи у Индију. Моји су дани одбројани и ја сваки час очекујем смрт и реинкарнацију[2] у неко ново и боље тело од овога.
Не могу ти рећи, сине, да је код нас све добро. Према Карми[3] сваком се догађа оно што је заслужио. Новости има пуно, више непријатних него пријатних. Но кад богови могу да гледају све непријатности у свету, морамо се и ми навићи и у томе боговима подржавати.
Умро је Кабир, твој рођак; млад и диван умро је по судби, и није могао не умрети кад му је дошао рок. Сакунтала, жена његова, коју ти знаш као ненадмашну по лепоти и доброти, пошла је на “сати”[4], из љубави према Кабиру, и изгорела је у пламену, и пепео њен просут је у Џумну. Уређено је било тајом, да се све сврши рано изјутра када бог Агни[5] пусти прве зраке сунчане на земљу, да не би сазнали Енглези, који у то време спавају. Ја сам била присутна, по њеној изричитој жељи. Ја сам јој помогла те се после купања оденула у белу свилу.
Сјајна као пун месец, са очима црним као поноћ без месеца, изгледала ми је права богиња. Не верујем да су лепше од ње биле ни Сита Рамина[6] ни Рада Кршнина. Кад се обукла поклонила се свима нама и узвикнула је: Дарма![7] и ушла је у лађицу окићену зеленилом и плавим лотосовим цвећем. Гледали смо је како стоји на ломачи, кад су први зраци сунца пали на њено лице. Иако смо знали, да она чини оно што верна супруга у Индији према Дарми треба да чини, ипак смо сви дрхтали од ужаса. Кад ју је пламен обузео, и кад се лик њен потпуно скрио у пламену од наших очију, чули смо страшан врисак: Кабире мој, ето ме к теби!
*
Ај, срце човечје, стегни се и поднеси ако можеш све ужасе ове животне Самсаре![8]
Кабировог и Сакунталиног сина ја сам узела у своју кућу. Знам да би и ти то учинио, и да ће ти бити мило.
Али агенти енглески, дознали су за овај случај на Џумни и јавили енглеској полицији. Сећам се, да кад се ломача потпаљивала пројурила је нека прилика на точку поред нас. Неки рекоше: мушко је, а други: жена је. Сада полиција испитује цео догађај, па су и мене стару потргли као сведока и саучесника у овоме. Шта ће бити не знам. Но не плашим се ни тамнице ни смрти. Европејци, који се данас жене а сутрадан разводе, наравно, не поимају ову врховну жртву љубави жене наспрам мужа свога. Ја сам чула од хришћанских мисионара речи њиховог Светог Писма: “Љубав је јача од смрти”. Али то је код њих само на језику, док је то код нас на делу.
Чувај се, сине, европских жена. То су страшила. Возе се на точку. Носе мушко одело. Шишају косу. Прекрштају ногу преко ноге. Пуше, пију и церекају се. Код њих је девојаштво прљаво а материнство јалово. Кад им муж умре, оне одмах отварају тестамент да виде шта им је муж оставио као доходак или пензију. Ниједна од њих од стотине милиона не може се наћи, да би из љубави за умрлим мужем пошла у драговољну смрт. Међутим ти себични варвари осуђују нас Индијане као народ са варварским обичајима! Нека им громовник Индра суди. Похитај и дођи, молим те. Бежи што пре из Европе.
 
Твоја мати Катјајани
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Кршна се сматра у Индији богом, који сe често јављао у виду човека. Он је бог воинствени, који помаже војскама или сатире војске. Он се јавио краљу Арџуни на бојном пољу и издиктирао му целу Багават Гиту. Кршнина жена назива се Рада. Кршна се сматра нарочитим заштитником говедара. Кршну и сва његова митска дела међу људима особито је опевао један слепи песник по имену Шур Даш.
  2. Реинкарнација – поновно рађање у новом телу. Од памтивека сви Хиндуси знају да постоји жива душа у човеку. Умире тело а душа не умире. Душа је носилац живота, зато се и назива у санскртском жива или џива. Када тело умре, душа излази из тела и јавља се у новом телу, било човечјем или животињском, сходно не Божјој вољи него Карми, којој су и богови подложни.
  3. Карма. Карма је збир дела, добрих или злих из прошлог живота једног човека, који збир опредељује у каквом ће се телу или стању јавити душа кад изађе из једног умрлог тела. Карма опредељује судбу богова и људи.
  4. Сати значи ломача. По прастаром закону индијском удовица се спаљује жива на ломачи заједно са својим умрлим мужем. Неке индијске махараџе забрањивале су сати, но без много успеха, Лорд Бентик као вицекраљ Индије донео је строг закон против сати. Тај закон је пооштраван неколико пута кроз 19. век, и учинио је да се сати смањи а не сасвим изобичаји.
  5. Агни, бог огња. Сама реч Агни изражава огањ, и огањ – Агни.
  6. Сита, жена Рамина. У одсуству краља Раме његову супругу одводе странци далеко, на Цејлон. Рама с војскама од људи и од мајмуна иде у бој против одвођача Ситиних. После великих жртава и напора Рама ослобођава своју верну Ситу и враћа се дома. То је садржина знаменитог индијског спева Рамајане.
  7. Дарма, означава дужност, неизбежну и неодољиву. Дарми треба следовати без противљења.
  8. Самсара. Означава вртлог живота. Како је по митологији индијској овај свет бескрајан и вечит, то је он уствари вртлог, из кога не могу изаћи ни људи ни богови.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.