INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 52
Treće pismo indijske misije monahu Hristodulu i odgovor na pismo.
 
8. pitanje: Kako misliš o reinkarnaciji?
9. pitanje: Šta je uzrok indijskom pesimizmu?
10. pitanje: Šta može spasiti Indiju od pesimizma?
Odgovori monaha Hristodula:
Na 8. pitanje: Od najstarijih vremena indijski mislioci shvatili su ovaj svet kao beskrajan u prostoru i u vremenu, tj. bez početka i bez svršetka. Prema tome oni nisu mogli pretpostaviti postojanje nekog drugog sveta, svetlijeg i boljeg od ovoga. Nisu ni mogli zamisliti neki drugi svet pored ovoga „beskrajnog i večnog“ sveta. Zbog toga kad duša izađe iz tela, ona nema kud nego u neko drugo telo u ovome svetu kao jedinom postojećem. U ovom beskrajnom i večnom svetu su i „bogovi“ i ljudi. Jer je ovaj svet bez prozora i bez vrata. Svet je dakle Samsara, vrtlog bogova i polubogova i ljudi i svega živog.
Na 9. pitanje: Uzrok indijskom pesimizmu jeste ono što smo već rekli: shvatanje ovoga sveta kao beskrajnog u prostoru i u vremenu. Iz njega se nema kuda. U njemu su podjednaki robovi i bogovi i ljudi, u Samsari bez izlaza, u vrtlogu bez početka i bez kraja, u postojanju bez nade. Pri takvom užasnom shvatanju sveta ko ne bi bio pesimist? I zaista Indija je otadžbina pesimizma. Nosilac i učitelj pesimizma u Indiji nije jedan čovek filosof kao u drugim zemljama nego ceo narod, i to narod od stotine miliona duša na liniji od hiljade godina. Zaista jezivo! Međutim osnovne postavke, iz kojih je proizašao mračni pesimizam, izmišljotine su ljudske i obmane demonske.
Na 10. pitanje: Indiju će spasti od pesimizma Istina. Ne „istina“ od ljudi nego Istina od Boga. Kad Indija pozna Istinu koja je od Boga, ona će poznati i svoje vekovne zablude pa će ih odbaciti. Kad Indija sazna, da ovaj svet ima svoga Tvorca, ima svoj početak i svoj kraj, i da postoji drugi jedan svet, „u kome nema bolesti ni žalosti ni uzdisanja“, tada će sveopšta radost uništiti očajan pesimizam u njoj, kao što svetlost uništava tamu.
Tada će Indijani odbaciti i pogrešnu nauku o reinkarnaciji. Jer će im biti jasno da duša kada izađe iz svoga tela odlazi iz ovog ograničenog sveta u drugi svet, u svoje carstvo odakle je i postala, a neće se seliti iz tela u telo do beskraja.