NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 49
Monah Kalistrat piše iz Svete Gore Mitrinoviću u London.
 
Dragi mi Dušane,
Mir ti i radost od Gospoda Hrista,
Ni tebe ni mene nije poslušao Odbor za doček visokih gostiju iz Indije. Nego su priredili na univerzitetu „indijsko veče“, na kome su naši gosti doživeli veće razočarenje nego nekada Dr. Džon Mot i Rabindranat Tagora. Ja sam jedva uspeo da im život spasem. Nisu mogli doći k sebi nekoliko sati. Drhtali su i ćutali. Ali sutradan bili su odobrovoljeni. Dobili su zadovoljenje od ogromne mase naroda, koji je došao na stanicu da ih isprati. Grozne kletve bacane su na univerzitet kao „leglo svih zala“ kao „tvrđavu tuđinštine“, kao „trovilo srpskog naroda“. Vazduh se prolomio od vike i uzvika. Ljudi su prilazili, rukovali se s našim gostima i izvinjavali se rečima: „Oprostite, to nismo bili mi, i to nije srpski narod. To je tuđinština, bez Boga i bez duše“. Deca su prilazila i ljubila im ruke. Naši su gosti bili tronuti do suza. Kad je voz kretao, nastalo je gromoglasno klicanje: Živela Indija! Živeli Indijani! Srećan vam put! Pozdravite Indiju. Dođite nam opet.
*
Dr. Jevtim i Bogdanović ispratili su goste do granice Srbije, pa se vratili, a ja sa njima produžio put do Svete Gore. Kad smo stigli u svetogorsko pristanište Dafnu, grčka policija je rekla, da se nekršteni ljudi ne mogu pustiti u Svetu Goru. Samo Teodosije Mangala kao hrišćanin može se iskrcati, a druga dvojica ne mogu. Tada je Mangala rekao, da ni on ne želi da se iskrca i da ostavi svoje drugove. Uzalud su ga molili Pandit Šankara i vojvoda Sisodija da bar on izađe i poseti manastire Svete Gore, pa da im posle priča. On nikako na to nije pristajao. Pa pošto je naš brod morao kretati dalje, to je ljubazni iguman manastira sv. Pantelejmona ponudio našim gostima svoju lađicu, da u nju pređu i da njome plove oko svetogorskog poluostrva dok se stvar ne reši kod Protata na Kareji. A ja sam se primio uloge da idem Protatu i izmolim odobrenje za njihovo iskrcavanje.
Kad sam ušao u Protat i počeo moliti, starci su mi rekli, da je takva odluka pala pre izvesnog vremena zbog zloupotrebe nekih jevrejskih novinara.
– Neka se učini izuzetak u ovom slučaju. Ovi su ljudi izdaleka.
– Izuzetak može odobriti samo Patrijarh iz Carigrada.
Pristanu da pošalju telegram Patrijarhu.
Onda se uputim po tvome savetu ocu Hristodulu. No i tu prepreka. Otac Hristodul po nekoliko puta u godini zatvara se u svoju keliju i ni s kim ne razgovara za četrdeset dana. Nađem ga i sada zatvorena. Napišem mu pismo o našim gostima, a on mi odgovori, da on žali što ih ne može primiti i s njima razgovarati. Ali pristaje da im pismima odgovara na njihova pitanja.
Vratim se u Dafnu i saopštim našim gostima, da se mora sačekati odgovor Patrijarha iz Carigrada, ali u slučaju da dođe povoljan odgovor, oni neće moći lično razgovarati sa ocem Hristodulom nego samo preko pisama.
Oni se zadovolje time, i odmah počnu pisati pisma ocu Hristodulu. Ta pisma ja odnosim našem velikom duhovniku a njegove odgovore donosi pop Bojan na lađu. Znaš li ko je pop Bojan? To je ona velika duša, koja se usudila uzeti u zaštitu naše Indijane pred univerzitetom u Sofiji. To je onaj junak koji je našim gostima otvoreno rekao, da se čuvaju tri tipa ljudi na Balkanu, i to: Dripaca u Srbiji, Baja Ganja u Bugariji i Čapkuna u Makedoniji. Zbog toga je proteran iz Bugarije i došao je u Svetu Goru, za kojom je kao udov pop odavno žudeo. Sad smo zajedno, ja i on. Ja ću odnositi pitanja o. Hristodulu a on će donositi odgovore našim gostima. Za to vreme će naši gosti lagano ploviti na lađici sv. Pantelejmona oko Svete Gore i s divljenjem posmatrati stare manastire ove jedinstvene monaške države u svetu.
Neka te Gospod duhom svojim obasja i blagoslovi.
 
Tvoj Kalistrat

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *