NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 48
Pandit Gauri Šankara piše veziru maharadže od Malabara.
 
Om, namo Trimurti[1].
Dosadismo mnogim pismima iz Evrope našem svetlom Maharadži – neka bi ga svi indijski Avatari sačuvali od zlih duhova. Zato pišem tebi. Pa kad on bude bio pri dobrom raspoloženju i upita za nas, ti mu tada pročitaj ovo pismo.
Nismo mislili zadržati se u Srbiji ni jednoga dana, a zadržali smo se duže nego u Francuskoj i Nemačkoj. Naš indijski prijatelj Mitrinović iz Londona molio nas je u Londonu da zastanemo u njegovoj otadžbini Srbiji, i mi smo ga poslušali. I eto zadržali smo se u ovoj zemlji šest meseci. Sad je septembar, za Srbe najugodnije vreme, a za nas Indijane strašna hladnoća. Prosto neizdržljivo, naročito noću. Pa se spremamo da sutra krenemo na Jug, a potom dalje za Indiju. Ovde se ljudi ne kupaju ni po jedanput dnevno, a kamoli po nekoliko puta kao mi u Indiji, pa nam je i to neobično. Nije ni čudo, jer se ne znoje od vrućine toliko koliko mi, pa se zato i ne kupaju.
O Srbima mogu ti još reći, da je to narod psihički dubok a sudbinski tragičan. Doći će vreme kad će biti opšte priznato, da je to narod najdublji i najtragičniji u svoj Evropi. Da su Srbi ostali verni svome patrijarhalnom stroju, svojim običajima, svojim zakonima i svojim pojmovima o čoveku, porodici i društvu, oni bi bili najsrećniji i najugledniji narod među narodima i pored sve svoje tragičnosti. Izgleda mi da ih je tragična sudba pratila i postizala baš zbog poremećaja u svemu ovome. Poremećaj je došao od evropske škole, u kojoj su se školovali državni službenici. Srbija nema svoje škole, svoga vaspitanja omladine. Tu je koren njenoga zla. Ako ikad uspe da se oslobodi evropske škole i ustanovi svoj način vaspitanja, u duhu vekovnih narodnih shvatanja, Srbija će se ponovo napuniti duhom svetiteljstva i herojstva, kao sud kad se napuni i prepuni medom ili mlekom pa preliva. Takva Srbija biće neizmerno korisna i Evropi i nama u Indiji.
A kakva je tuđinska, nenarodna škola u Srbiji, osetili smo dobro i mi večeras. U sali univerziteta bilo je priređeno „indijsko veče“. Iako nas je Kalistrat uporno odvraćao da ne idemo na to „veče“, mi smo ipak otišli po želji naših prijatelja Dr. Jevtima i Bogdanovića. Kalistrat se gruvao u prsa i vikao: „Sad ćete videti sramotu Srpsku!“
Kako da ti počnem opisivati ono što se ne da opisati. Profesori i studenti iz Sofije, prestonice zemlje Bugarije, pisali su svojim drugovima u Srbiju, da nas ne primaju i ne slušaju, jer smo mi tobož „agenti engleski“! Zamisli! Nismo uspeli ni da progovorimo. S početka je nastala graja, pa vika, pa urnebes. Pogašena je svetlost, i pakao je zaklokotao. Za našu veliku sreću, Kalistrat je dojurio k nama po mraku, uhvatio nas za ruke i izveo na ulicu. Dok smo se mi udaljavali, iza naših leđa još je klokotao pakao nesrpske škole.
To je bio pravi Šivin dan! Znaš kad se bog Šiva razgnjevi pa proizvede vihor međ ljudima.
*
A sad dok ti ja pišem ovo pismo, moji drugovi spremaju stvari da bi sutra otputovali. Kalistrat naročito nastojava da se ne zadržavamo dalje. „Mogu oni demonijaci doći sutra pred ovu kuću da prave demonstracije.“ Primili smo njegov savet.
Kroz nekoliko sati dakle napustićemo ovu zemlju, ali srce naše neće se nikad isprazniti od ljubavi prema srpskom narodu. Pet stotina godina stradao je ovaj narod od turske tiranije a sada strada od tiranije svojih otuđenih sinova. Narod veoma dubok, ali veoma tragičan. Reci mi, vezire, ima li dubine bez tragedije? I ima li slave bez tragične sudbe.
Neka bi Vasudevaja oduzeo polovinu od moga veka i darovao tebi.
Tvoj verni i odani
 
Pandit Gauri Šankara
 


 
NAPOMENE:

  1. Om namo Trimurti. „Ja se klanjam trojici bogova“, tj. Brami, Višnu i Šivi.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *