NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 46
Pandava iz Benaresa piše Rami Sisodiji.
 
Neka ti Trimurti daruje mir duši, snagu rukama i svetlost nogama.
Više bih voleo da ti mogu javiti iz ovog svetog grada male novosti nego velike. Jer velike novosti, bile crne ili svetle, više uzbuđuju dušu. A duša treba da je spokojna kao mesečina i čista kao lotos.
Jedna mala novost je nesreća koja je zadesila neke evropske turiste u planini iznad Benaresa. Pošli su njih stotinu u lov na tigrove. Poslali su hajkače, naše vešte urođenike, da izdaleka plaše zverove, a oni su čekali u zasedi. Za prenoćišta sebi bili su napravili nekoliko koliba od granja i lišća. Uzbunjeni tigrovi jurnu u pravcu njihovih koliba, no iznenadno naiđu na čopor slonova. Slonovi nagnu bežati ispred tigrova pa nagaze na one kolibe. I noću za vreme spavanja svi lovci budu izgaženi i umrtvljeni od slonova.
Druga jedna mala novost. Naši indijski poklonici održali su zbor izvan grada na obali Ganga, zbor kakav se ne pamti u Benaresu. Primoran sam bio i ja da pođem na zbor. Sav je Gang bio prekriven čunovima, tako da nije ličio na reku nego pre na tržište. Ja sam sedeo u jednom čunu i slušao govornike. Svi su govorili uz urnebesno odobravanje mase, da treba doneti zakon kojim će se zabraniti Evropejcima i Amerikancima pristup u ovaj sveti grad. Benares treba da bude otvoren samo za Hinduse i Budiste kao što je Meka za Muslimane. U tom smislu sastavljena je odluka i poslata Vicekralju i Kongresu u Delhi.
I to je mala novost. Ali evo jedne velike novosti. Sinoć uđoše k meni dva neočekivana gosta: Sundarar Daš i glavom tvoj brat Ardžuna. Zamisli!
– Jesi li ti to, Ardžuna? – uzviknuh.
Ardžuna je ćutao. Sav se osušio kao neki fakir. Odeven je u narandžastu mantiju bikšua.
– On je, on, odgovori Sundarar smešeći se.
Odmah im ponudim kupatilo. A kad su se okupali, ja navalim s pitanjima. Ardžuna je i dalje ćutao, ozbiljan i zamišljen. Tada Sundarar objasni stvar.
– Pre svega, reče Sundarar, da ti ispričam povest o svetom Albanu. Alban je bio vojvoda engleski i potajni hrišćanin. To je bilo u staro vreme kada su misionari hrišćanski tek počeli širiti nauku Hristovu u Engleskoj. Neznabožci su ih stavljali na strašne muke, klali kao jaganjce i trebili kao muve. Tamnice su bile pune hrišćana. Među ovima jednoga dana nađe se u tamnici i Albanov guru, neki hrišćanski sveštenik. Albanu je to palo vrlo teško, i on smisli plan kako da izbavi svoga nastavnika i duhovnog oca, pa ma i po cenu svoga života. Jedno veče dođe pred tamnicu u vojvodskom odelu i naredi tamničaru da mu otvori vrata i pusti ga u tamnicu. Bez razmišljanja tamničar pusti vojvodu unutra. Alban priđe svome učitelju, celuje ga, pa onda skine sa sebe vojvodsko odelo i skine mantiju sa učitelja. Obuče sebe u mantiju a učitelja u vojvodsko odelo. Onda ga pusti te iziđe iz tamnice a on ostane na njegovom mestu među sužnjima. Docnije se to saznalo, i Alban je bio na smrt osuđen.
– Lepa povest, rekoh ja, i plemenit vitez taj Alban. Ali ja ne mogu da dokučim šta to ima veze sa Ardžunom i njegovim oslobođenjem iz tamnice.
– Odmah ćeš razumeti, produži Sundarar. Moj prijatelj i jednomišljenik Kumara Ram – da li ga se sećaš?
– Kako da se ne sećam čuvenog himalajskog monaha.
– E, dakle, Kumara Ram ponovio je smelo delo svetoga Albana. Ušao je u tamnicu kod Ardžune, njega obukao u svoju mantiju a sebe u Ardžunino odelo. Ardžuna je izašao iz tamnice pod vidom monaha, a Kumara Ram je ostao u tamnici.
Zanemeo sam od čuda.
– Pa šta će sad biti? Zar se neće prevara obelodaniti? Zar neće poći potera za Ardžunom? Zar neće Kumara iskusiti kaznu mesto Ardžune?
– Ništa, ništa. Nismo ni mi deca. Evo ti prepisa pisma, koje je Ardžuna poslao Sudu preko svoga pravozastupnika Mahmud Omara. Pročitaj pa vrati, jer Ardžuna želi da to pošalje i svome bratu Rami. Ardžuna se obukao u odeću monašku i neće je skidati. On je bikšu kao i ja.
Uzeo sam pismo, pročitao i povratio Ardžuni.
– Karma! – uzviknuo sam. Karma! Uzviknućeš i ti, Ramo moj.
Onda sam ih upitao:
– Znači, vi se sada penjete uz Himalaje, u peštere isposničke?
– Ne odmah. Sačekaćemo i trećega.
– Kumaru?
– Kumaru.
Eto ti velike novosti, i za tebe i za mene i za svu Indiju.
 
Tvoj Pandava

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *