NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 42
Pandit Gauri Šankara piše uzvišenom Kešavi, veziru Maharadže od Malabara.
 
Om namo Vasudeva.[1]
Moji drugovi Rama Sisodija i Teodosije Mangala otputovali su u zemlju Bugariju, a ja sam zbog malog nazeba ostao ovde u Srbiji. Naš prijatelj Dr. Jevtim nikako me ne ostavlja sama. Na žalost, ovde ljudi ne cene samoću kao izvor duhovnog osnaženja kao kod nas u Indiji. No to je takoreći od juče. U prošlosti, nešto silom nešto milom, Srbi su privikli na usamljenje i ćutanje više od svih evropskih naroda.
Izrekao sam se jednom pred Dr. Jevtimom, da bih želeo nešto znati o srpskoj ženi. Zbog toga je njegova gospođa priredila čaj u svom domu, na koji je pozvala mnoge svoje prijateljice.
Nekoliko sati proveli smo u prijatnom i za mene poučnom razgovoru.
Nikad srpska žena nije bila vladarka nad zemljom i narodom. Kako je to slično Indiji, i kako neslično recimo Engleskoj, Rusiji i Holandiji, ili starim carevima nad kojima su vladale Semiramide i Kleopatre! Srpska žena je carica doma, domaćinstva i dece.
Devojka, sestra, žena i mati – četiri ove srpske reči jasno su indijskog, sanskritskog korena. Deva kod nas u Indiji i sada u govornom jeziku označava božanstvo i devojku. I zaista kod Srba prava devojka smatra se za jedno više biće, za nešto sveto i uzvišeno. U južnim krajevima Srbije gde evropska „gospođa kultura“ još nije izbezobrazila narod, pred devojkom ustaju i starci i babe. U velikom narodnom epu opevane su sa poštovanjem devojke, sestra i majka. Žena kao žena niti je opevana toliko niti s takvim poštovanjem. I ukoliko je opevana, nije bez primese ironije i šale. Međutim, nigde nije upotrebljena ironija i šala kad je reč o devojci, sestri i majci.
Srpska žena kao isposnica, molitvenica i svetiteljka uzvisila se do nebesa. Sveta Petka, Paraskeva, kao devojka početni je primer ženskim generacijama kroz vekove. Ona je živela u desetom veku posle Hrista. Kao devica iz plemićske kuće ona se udaljila u Palestinu u suru pustinju tamo iza Jordana s namerom da živi životom svetog Jovana Hristovog Krstitelja. I proživela je tamo sve do duboke starosti, hraneći se takoreći ničim i družeći se ni s kim. Veličanstven uzor, koji bi zaista imponovao i našim najboljim himalajskim asketima.
Svetoj Petki podražavale su i sirotice i carice srpske kroz hiljadu godina. Bezmalo sve kraljice i kneginje iz dinastije Nemanjića povukle su se u manastire i kao monahinje okončale svoj život. Nad svima njima blista kao jutarnja zvezda carica Milica, udovica poslednjeg cara srpskog Lazara, posečenog od Turaka na Kosovu polju. Mi Indijani cenimo nešto ovako iznad svega. Askeza je srž Indije; srž njene istorije, njene kulture i svukolike filosofije svih pravaca.
Srpska žena kao junakinja u narodnoj borbi za oslobođenje od Turaka svetiteljka je svoga roda. Kneginja Ljubica pre sto i dvadeset godina ohrabrila je razbijenu srpsku vojsku i povela je ponovo na bojište protiv Turaka. Turci su bili razbijeni, i Srbija oslobođena. Sličnih ovoj kneginji, znanih i neznanih, veliki je broj.
A šta da kažemo o srpskoj ženi kao kućanici i vaspitačici dece? To su uglavnom sve srpske seljačke i zanatlijske žene. One predstavljaju retkost od inteligencije i veštine. Svaka srpska seljanka, mada i nepismena, znade po deset zanata. Zna i da kuva jela i mesi hleb i siri mleko i tka i veze i šije i plete i gaji živinu i neguje cveće i pravi sapun i sprema zimnicu, i Bog zna koliko još poslova, koji su u Evropi strogo razdeljeni i preduzeti svaki na se od stručnjaka.
U novije vreme Srpkinja se javlja još i kao izvrsna bolničarka i milosrdna sestra. Potreba ju je uputila i na taj novi posao zbog poslednjih ratova za oslobođenje svih Srba od Turaka i od Austrijanaca. Pa ipak taj plemeniti posao nije nov za Srpkinje. Možda su ga one znale i vršile pre svih ostalih žena u Evropi. Kao prva ratna milosrdna sestra, negovateljka ranjenika, spominje se Kosovka Devojka iz 1389. godine. Zasukavši rukave ta slavna devojka je prala rane krstaškim vitezima na polju Kosovu i iznemogle ranjenike zalagala belim hlebom i pojila crvenim vinom.
Duhom svih tih velikih žena iz srpske prošlosti živi i diše i savremena srpska žena u ogromnoj većini.
Za nas Indijane, naravno, na dugoj liniji reinkarnacije ne igra nikakvu ulogu pol. Ono što je sada muško može se po smrti roditi kao žensko i ono što je sada žensko može se roditi u ponovnom rođenju kao muško. To sve zavisi od Karme.
Znaj, da je ovo pismo lično moje i lično tebi. Nije od strane komisije, koja se još bavi u Bugariji, nego od mene. Pa ako nalaziš da će ovo pismo zanimati svetlu Rani, božansku suprugu našeg božanskog maharadže, ti joj ga predaj ili pročitaj. No reci joj, da sve ovo što sam uspeo da na brzinu napišem jeste samo kao kap vode prema jezeru ovakvih stvari i primera, koje zadržavam u sebi da joj, kad stignem u Travankor, natenane pričam i pripovedam kroza sve kišne mesece u Indiji.
Neka bi Vasudevaja uzeo polovinu od moga veka i darovao tebi.
Tvoj verni i odani
 
Pandit Gauri Šankara
 


 
NAPOMENE:

  1. Om namo Vasudevaja. „Ja se klanjam bogu Vasudevi“.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *