NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 39
Gospođa Indumati piše svome mužu Pandit Gauri Šankari u Srbiju.
 
Neka te zaštite naši kućni Devata od svih pakosnih buta. (Zlih duhova.) Om.
Umrla je gospođa Katjajani, mati tvoga druga vojvode Rame Sisodije. Ona se iznenadno razbolela u tamnici, pa kad je bolest uzela maha, puštena je kući do ozdravljenja. Pred izlazak iz tamnice napisala je nekoliko reči Ardžuni, koji je u istoj tamnici, i zaklela tamničara da mu preda. Čim je stigla kući, duša je iz nje izašla i pošla da traži novo obitalište.
Vojvoda Ramačandra, čija je ćerka Mira-baj bila verena za Ardžunu, smatrao je za dužnost da ode na pogreb umrle starice. Kad nam je to rekao, onda smo se i mi odlučili da mu pravimo društvo, ja i Somadeva. Nama se pridružio i jedan veoma učeni bikšu Kumara Ram, koji se ovde zatekao.
Kad smo tamo stigli, lomača je već bila spremljena, da se mrtvo telo sažeže. Mrtvac je bio uvezan konopcem od glave do pete, po našem indijskom običaju. Lice Katjajane izgledalo je vrlo čudno. Oteklo kao naduvan meh. Po licu neke tamne pruge kao kajiši. Svi smo se tome čudili. Od kakve li je to bolesti jadnica bolovala? Kakva li je to bolest ovako nagrdila njeno milo i blago lice?
U tom na jedanput među nama se obrete doktor Kakusanda sa Cejlona. Pre nekoliko dana upoznali smo se s njim u kući Somadeve. Kao da ga je neko poslao, i kao da je jurio da blagovremeno stigne, on je bio sav zadihan. Odmah je prišao mrtvom telu, sagnuo se i zagledao se u lice. Onda se uspravio, okrenuo nama, digao ruke u vis, i viknuo:
– Otrovana! Otrovana! Ti prokleti Evropejci otrovaše nam i duše i tela. Hoće da nas istamane. O, Budo Šakjamuni, izbavi nas!
Potom je doktor izvadio notes i počeo nešto da piše. Bikšu Kumara približi se doktoru i poče ga nešto kao moliti. Pogleda ga doktor popreko, jer su se pre nekoliko dana mnogo prepirali o veri, pa ćutke produži pisanje. Najzad ispisa još jednu hartiju i predade Kumari, lako se pokloni nama svima i hitno se udalji.
Onda je telo stavljeno na zapaljena drva. Tek je mrtvo telo ogorelo, a oganj se već ugasio. Sabrali smo jednu šaku dve pepela, za spomen Rami Sisodiji, pa onda je telo gurnuto u reku. Aj, kukavni živote bez nade, i strašna Samsaro bez izlaza!
Kad smo se povratili u Bombaj, vojvoda Ramačandra je svaki dan, za deset dana, davao pinde za umrlu Katjajanu. Iako je raskinuta veridba između njegove kćeri i Ardžune, on se, veli, još uvek smatra srodnikom Sisodijine kuće. A srodnik mora davati pinde za umrlog srodnika.
Našeg sina Anuširvanu nisam htela povesti na ovaj put. Suviše je strašno za njega da tako mlad gleda mrtvaca. Ostavila sam ga u kući vojvode Ramačandre sa ljubaznom gospođom Ramačandra i sa njihovom kćerkom Mira-baj. Primetila sam, da Anuširvana voli da razgovara sa Mira-baj.
Ti si ja, ja sam ti. Oboje smo jedno u večnoj Prani.
Klanja ti se i poštuje te
 
Indumati

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *