NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 38
Mahmud Omar piše Halil Sead-Edinu u Delhi.
 
Selam, sahib.
Po tvojoj želji ja sam se rado primio za pravobranioca Ardžune Sisodije u vezi sa onom tajanstvenom damom Farkharson i njihovim buntovnim proglasom.
Najpre sam razgovarao sa islednim sudijom. Svaki isledni sudija je ćutljiv i nepoverljiv u toku istrage, a ovaj naš osobito. Ipak sam saznao od njega da je Farkharson imala neku vezu sa centralnim teosofskim društvom u Madrasu.
Bio je ljubazan te mi je dao jednu fotografiju te dame. S tom fotografijom otputovao sam u Madras. Rekli su mi u teosofskom društvu, da im je to lice poznato. Farkharson se, vele, pokazivala kao ubeđena pristalica teosofije. No to svoje ubeđenje više je izražavala mržnjom prema Hrišćanstvu nego li ma kakvim pozitivnim verovanjem. Najviše je tražila knjige o hipnozi. Nudila je neke poznanike da ih hipnotiše. Pred svoju smrt na nekoliko meseci Ani Bezant, koja je bila direktor svih teosofskih društava u Indiji, često je primala ovu Farkharson. To je davalo povoda ostalim članovima uprave da se prema ovoj strankinji odnose s poverenjem. No ne do kraja. Postala im je sumnjiva. Nikako nije htela ići u evropske delove grada, ni u evropske gostionice. Družila se samo sa urođenicima. I često se predstavljala pod drugim imenom.
Čim sam se vratio iz Madrasa, posetio sam islednika i ispričao mu sve šta sam saznao u Madrasu. On se odobrovoljio za ovu uslugu, pa mi je pročitao jedno pismo Ardžunino, nađeno kod Farkharson. Nije mi dao da prepišem, pa ti ponavljam ono što sam na uho uhvatio i zapamtio. To nije jedno obično ljubavno pismo nego pismo čoveka potpuno hipnotisanog.
Ardžuna blagodari onoj ženi što ga je oslobodila svih zabluda indijskih, i obasjala ga jarkom svetlošću istine.
Potom u stihovima veliča lepotu njene bujne crvene kose i njenih bisernih zuba.
Saglašava se s njom da što pre stupe u brak. A posle toga da otputuju na njeno veliko imanje u Engleskoj, gde će u tišini pripremiti organizaciju borbe za oslobođenje Indije.
To i toliko uglavnom. No pismo je dugo i prepuno ljubavne bombastike, od koje sam zapamtio ovo: „Ti si moja Lakšmi, ti moja Kali, ti moja Sarasvati. Sva ženska božanstva indijska za mene ne postoje. Ti si ih sve zamenila. Ono su legende i senke a ti si stvarna boginja“. I slične nedotupavnosti.
Po pročitanju pisama islednik mi reče, da se ovde ima posla sa jednom vrlo opasnom ženskom. Našao je kod nje, veli, nekoliko pisama pod raznim imenima, ženskim i – muškim, i sa njenim fotografijama u ženskom odelu i u – muškom. Na jednoj fotografiji ona se pokazuje, zamisli, kao indijski monah, bikšu, u narandžastoj mantiji i sa obrijanom glavom i čankom za milostinju u ruci. Odkud joj obrijana glava ne razumem.
Najzad mi islednik strogo poverljivo reče, da je Farkharson mrzela majku Ardžuninu, gospođu Katjajani, i da joj je pretila osvetom. Jasno je zbog čega. Jer je Apdžuna veren sa devojkom Mira-baj, ćerkom vojvode Ramačandre. A majka nije dala ni pomisliti da se ta veridba raskine. Iz policijskih izveštaja saznalo se, da je neka evropska žena sa crvenom kosom dostavila jednoj policijskoj stanici, kako je Katjajani nagovorila Kabirovu udovicu Sakuntali da pođe na „sati“, lomaču, i kako joj je pomogla na Džumni jedne noći da uđe u plamen. Stekavši poverenje policije, Farkharson je dobila dozvolu da poseti gospođu Katjajani u tamnici i da joj tobož odnese neke ponude. Posle te posete starica Katjajani odmah je pala u postelju. I baš sad se čuje da je umrla.
Molim te, drži ovo sve u tajnosti dok se isleđenje potpuno ne okonča. Dao sam reč isledniku. I nipošto za sada ne potrži ovu stvar u Kongresu.
Neka te Alah obaspe cvećem svoje milosti.
 
Tvoj Mahmud

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *