NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 36
Teodocije Mangala piše mitropolitu od Malabara.
 
Mir ti i radost od Gospoda.
Posetili smo i Trnovo, staru prestonicu bugarskih careva i patrijaraha. Bili smo u hramu četrdeset mučenika, u kojoj je sveti Sava srpski odslužio svoju poslednju liturgiju na nedelju dana pred svoju smrt. Bugarski narod ga je toliko voleo, da je jedva dopustio kralju srpskom da mu telo prenese u Srbiju.
Seljački narod u Bugarskoj učinio je na nas najbolji utisak. Krotak, vredan, trpeljiv, pokoran vlasti i vrlo crkven.
– Vi treba da znate, gospodo, – reče nam neko iz pratnje, – da mi u Bugariji imamo rasno pitanje kao i vi u Indiji. Postoje kod nas dve Bugarije: Tatar-Bugarija i Slovenska Bugarija. To dvojstvo je donelo nama mnogo nesreće i mnogo poniženja kroz vekove istorije. I sad čim omirišemo krv jedan drugom, odbijamo se.
– Tako je, tako, – uzviknu pop Bojan. To rasno dvojstvo fatalno je za nas Bugare. Ali ima i jedno drugo dvojstvo, koje je fatalno po ceo hrišćanski Balkan. To dvojstvo veštački je stvoreno; a stvorio ga je naročiti tip ljudi, koji se u Bugariji imenuje „Baja Ganja“, u Srbiji „Dripac“ a u Makedoniji „Čapkun“. Ja bih molio naše visoke goste iz Indije da ovo drže u pameti i da se dobro čuvaju od Baja Ganja bugarskih, od Dripaca srpskih i od Čapkuna makedonskih.
Harambašev poče oštro protestovati. Njemu se pridruži i Bogdanović. Ali pop Bojan ne hajaše nego produžavaše:
– Baja Ganje, Dripac i Čapkun najveći su neprijatelji Balkana. Vrlo često oni imaju presudan uticaj u svim poslovima izmučenih i tek oslobođenih naroda balkanskih. Nemojte ni pokušavati govoriti s njima o Bogu, o duši, o Mesiji sveta, o Jevanđelju, o Vedama, o svetu kao moralnom biću, ni o nedoglednim dubinama svega postojećeg, niti o rodu ljudskom kao jednoj božanskoj porodici. Sve je to za njih bez interesa kao tibetske Tantre i Mantre. Oni se hrane najnižom vrstom književnosti, i to onom koja odobrava sve strasti, zastupa poroke i stavlja zlo iznad dobra. Izjutra oni razastiru svoje mreže po pučini života da ulove što za sebe, a uveče prebrajaju lov. Loveći pak za sebe i samo za sebe oni ne zatvaraju usta vičući: Za narod! Za narod!
Harambašev skoči:
– Ja ću te tužiti vladici, pope Bojane!
– Pa moj vladika misli kao i ja, – odvrati pop Bojan mirno. No, da dovršim. Ti ljudi su veštaci, nikad mudraci. To su nedaroviti šegrti Zapada. Bombasto se hvale zapadnom kulturom, tj. nečim u čijem stvaranju nisu uzeli učešća ni oni ni preci njihovi. Nije njima ni do kulture ni do Evrope – to dvoje oni uzimaju samo kao trgovačku marku za svoj lični trenutni lov. Znajte da ovi tipovi ne predstavljaju ni Balkan ni Evropu. Oni su jedan bolan tumor na telu Balkana. Oni su krivi za mnogu krv među braćom, za revolucije i ratove, za zabunu u narodu, za nenarodnu politiku, za nehrišćansku školu, za tuđinsku vlast nad našom privredom. Čuvajte se, gospodo, Baja Ganja, Dripaca i Čapkuna balkanskih…
Imali smo malu neprijatnost baš pri ulazu na univerzitet. Neki studenti počeli su nam se smejati. Neki su pravili razne dosetke. „Dole Azija!“ – prolomi se uzvik iz jedne odvojene grupe.
Pop Bojan planu pa viknu:
– Dole vi, Tatari! Ovo su plemeniti Azijati a vi ste krvoloci iz Azije.
Kad vojvoda Rama razabra šta oni mladići viču on steže svoj mač desnom rukom. Znaš, kšatrija je to indijski, uvek gotov da mačem brani čast.
Inače smo se izvanredno proveli u Bugariji.
Neka sveti apostol Toma štiti tebe i sav naš Malabar.
Bezgranično ti odani
 
Teodosije Mangala

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *