NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 34
Bramin Somadeva iz Bombaja piše Pandit Gauri Šankari u Srbiju.
 
Šri Kršna šaranam mama. Om.[1]
Kad je bikšu Kumara Ram ušao u našu kuću, Dr. Kakusanda je još vatreno govorio o Budizmu, kao jedinoj istini i jedinom putu. Kumara ga je pažljivo slušao sedeći prekrštenih nogu; ćutljiv i nepomičan kao kip i spokojan kao bog Indra. A bog Indra je podjednako spokojan i kad gromovima bije zemlju i kad je svetlošću s visine miluje.
– Zar ne misliš i ti ovako bikšu? – upita doktor Kumaru.
– Ja nisam budist, – reče Kumara, – ali spreman sam da to postanem, ako me zadovoljiš odgovorom na tri pitanja.
– Vrlo rado, samo govori.
– Prvo pitanje: Da li je Gautama Buda isticao sebe kao jedinog Tatagatu[2], ili je priznavao, da su se i pre njega javljali spasioci slični njemu, i da će se posle njega javiti još jedan i poslednji spasilac po imenu Metrija.
– Zaista Buda je govorio, da su se pre njega javljale mnoge Bude, i da će posle njega doći još jedan i poslednji Buda po imenu Metrija.
– Ako je tako, onda mi moramo pre svega znati učenje svih ranijih Buda.
– Pa ne škodi da to znamo.
– Svakako ne škodi nego i koristi, – reče Kumara, – pošto se i sam Gautama pozivao na ranije Avatare i priznavao i usvajao njihovu nauku o Karmi, Darmi i Reinkarnaciji.
Tu Kumara zaćuta i ukoči pogled, kao da u sebi uznosi neku molitvu. Pa će onda reći:
– A sada dolazi moje drugo pitanje. Priznaješ li ti Vedante?
– Ne priznajem, odgovori doktor odlučno. Našto nam Vedante, kad je Gautama sve rekao što treba reći? Upanišade su dovoljne, i bez Vedanti.
– Nemoj sebi protivrečiti i nemoj ponižavati Budu.
– Kako to?
– Evo kako. Rekao si malopre da ne škodi znati prebudističku nauku. A ta nauka je samo u Vedantama. A sad poričeš potrebu Vedanti. Dalje, zar ne ponižavaš Budu kad ne priznaješ ono što je on priznavao? A on je priznavao Vedante, i sve ranije Bude i Avatare, koji su u Vedantama izložili učenje o Karmi, Darmi i Reinkarnaciji.
Tu se doktor ugrize za usne, pa odlučno viknu:
– Gautama i – dosta! Niko nam više nije potreban ni pre ni posle njega.
– Žalim što me nisi zadovoljio tvojim odgovorom. A sad, doktore, evo mog trećeg pitanja: Gautama Buda prorekao je pojavu jednoga Bude posle sebe, i to poslednjeg po imenu Metrija. To si sam već priznao. I nisi mogao ne priznati, kad to stoji napisano u rečima Gautaminim. Sada kada ti kažeš, da nam niko nije potreban ni pre ni posle Gautame, ti se suprostavljaš svome učitelju, koji je rekao da će doći Metrija.
Tu se doktor opet ljutito ujede za usne. A Kamara produži:
– Pitao sam te, doktore, prvo da li je Gautama priznavao ranije Bude, a ti si odgovorio da jeste, ali da su svi oni nepotrebni, samo je Gautama potreban. Onda sam te pitao da li ti priznaješ Vedante, i ti si odgovorio da ne priznaješ, mada se Gautama učio na Vedantama. Najzad, pitao sam te, da li je Gautama prorekao novog i poslednjeg Budu posle sebe, Metriju, našto si ti odgovorio da jeste, ali si ipak izrazio ubeđenje, da niko od inkarnacija Budinih ni pre ni posle Gautame nije potreban. Gautama, i – dosta. Tako si rekao. Zaključak je jasan: ti ne priznaješ ranije Bude kojih je bilo oko dvadeset pre Gautame; ne priznaješ Vedante, i ne priznaješ Metriju, poslednjeg Tatagatu, spasioca sveta.
Čuvši ove reči Dr. Kakusanda skoči i reče:
– Vi, bikšu himalajske živite u šumi i ne poznajete život. Nećete valjda vi mene učiti.
Videvši ga ljutita, Kumara zaćuta za minut dva, pa će blago i sažaljivo reći:
– Dragi doktore, nisam želeo da ti nanesem bol. No kod nas u Himalajima je pravilo među monasima, da čim se neko u prepirci o istini i putu naljuti, svi prestaju o tome govoriti, i počinju najobičniji razgovor o majmunima, tetrebima i leptirima. Ako si dakle voljan ja ću ti pričati čitava čuda iz života majmuna, tetreba i leptira?
Anuširvana koji je dotle pažljivo slušao prepirku ova dva učena čoveka, čuvši ove poslednje reči monahove, skoči, poče se smejati, tabati nogama i pljeskati rukama. Morali smo ga prosto isterati napolje.
A da bi kao domaćin povratio dobru volju među svojim gostima, ja ih pozovem u šetnju po mojoj gradini a potom na ručak. No Dr. Kakusanda je to učtivo odbio i otputovao.
Mogu ti samo jedno reći: i ovaj doživljaj kao i sve ostalo što mi danas preživljavamo svedoči jasno da je Indija u nezapamćenom vrenju i haosu. Ko će je spasti ja ne znam. Sva se ljulja kao pijan čovek.
 
Tvoj odani Somadeva
 


 
NAPOMENE:

  1. Šri Kršna šaranam mama. Om. „Gospodar Kršna je moje utočište“.
  2. Tatagata. Počasni naziv Budin. Znači: Prosvećeni, Osvetljeni.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *