NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 31
Pandava načelnik Benaresa piše Rami Sisodiju.
 
Želim ti mir, blaženu mokšu duši i svetlost nogama.
U Benaresu ide sve po starom. Poklonici, žrtve, dim, umiranja. Svaki dan se mnogo mrtvaca spaljuje na obali Ganga i njihova ogorela crna tela spuštaju u reku. Nešto mislim, koliko li je Gang do sada primio ljudskih tela i odneo u more, i to kroz hiljade godina! Da su se sva ta tela slagala jedno na drugo, postala bi planina koja bi prkosila Himalajima. Cela Indija rađa tela, a Benares ih ispraća podzemnom bogu Jami[1]. Tako mi izgleda. I ja se osećam ovde više među mrtvim nego među živim; i više u carstvu boga Jame nego u carstvu boga Brame. Šta je život čovečiji do Maja, obmana, prizrak i sen? Danas jesmo sutra nismo. Koliko sutra može se dogoditi da i moje telo spale na ognju i gurnu u Gang. Pitanje je samo, u kakvom će se novom telu javiti moja duša: da li u čoveku ili u slonu ili u majmunu ili u kraguju ili u kitu. Nema čoveka ni boga koji može zaustaviti točak ponovnog rađanja i mučenja u ovoj životnoj Samsari. Tako uče i Vedante i Purane i Upanišade[2].
Samo Sundarar Daš, tvoj guru[3], počinje učiti nešto novo. On mi svaki dan dolazi i govori, da se Indija nalazi na kraju svega staroga i na početku nečega novoga. I stalno ponavlja, da se ljudi ne mogu spasti nikako svojim naporom bez pomoći nadčovečanske. I još proriče, da će tu nadčovečansku pomoć pružiti ljudima novi Metrija, ili Mesija, koji treba da se javi posle Gautame Bude.
No možda tebe neće to zanimati toliko koliko jedna čudna vest koju mi danas donese Sundarar. Ta vest tiče se i tvoga doma. Zbog toga i uzeh da ti napišem ovo pismo. Sundarar mi priča, kako se našao ovde u Benaresu sa poznatim monahom po imenu Kumara Ram. To je jedan Himalajski bikšu, koji retko posećuje Benares. Ja se sećam da sam ga svega jednom video ovde u Benaresu. No za njega govore, da kad god se spusti iz šume među ljude on napravi neko iznenađenje o kome se godinama govori.
Pa mi tvoj guru Sundarar sad priča, kako se Kumara bavio u Malabaru među hrišćanima, ali ne evropskim nego našim indijskim hrišćanima. Nekoliko meseci slušao je hrišćanske sveštenike i monahe i posmatrao njihov život. Posle svega viđenoga i doživljenoga u Malabaru Kumara se nešto zamislio i ućutao.
Još mi Sundarar reče, da mu je Kumara pričao kako su mu se mnogo dopala Žitija svetitelja hrišćanskih. Pa u vezi sa žitijem nekog engleskog sveca Albana[4] njih dvojica spremaju se da učine nešto za oslobađanje Ardžune, tvoga brata Ardžune, koji sada tamnuje u tamnici. Ali sve to Sundarar mi procedi kroz zube. Vidim da skriva neku tajnu. Kakva je to tajna videćemo docnije. Kumara samo vrti glavom i šapuće: Cveti Alban! Cveti Alban! Šta se iza toga krije ne znam.
Manje se raduju izlasku sunca nego tvome dolasku u Benares.
 
Tvoj Pandava
 


 
NAPOMENE:

  1. Jama je podzemni bog; bog Ada. On prima privremeno duše umrlih ljudi do njihovog novog vaploćenja, reinkarnacije shodno svačijoj Karmi. Srbi kažu jama za provalu u zemlji. Očigledno da je ovo sanskrtska reč i da ima veze sa imenom podzemnog boga Jame.
  2. Vedante i Purane su osnovne knjige bramanističke a Upanišade budističke.
  3. Guru, učitelj, nastavnik, vaspitač. Guru je i vaspitač dece na selu. Deca koja se žele školovati daju se u kuću gurua, i kod njega žive, sa njim se hrane, od njega se uče. No guru višega stila jeste filosof koji tumači Vede zrelim ljudima.
  4. Sveti Alban. Engleski svetitelj i mučenik iz prvih vekova Hrišćanstva. U Engleskoj mnogi hramovi posvećeni su sv. Albanu.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *