NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 30
Rama Sisodija pšie svojoj majci Katjajani.
 
Neka su ti naši kućevni Devati[1] na pomoć, majko moja.
Znaj da ja sada delim tvoj bol kao što si ti vazda delila moj. I kao što si ti lebdela nadamnom nemoćnim u detinjoj kolevci, tako sad ja lebdim svom dušom nad tobom, bolesnom u tvojoj tamnici. Udaljen sam od tebe ovim smrtnim telom, mrtvim i pre smrti, ali sam blizu tebe duhom i ljubavlju. Ni vreme ni prostor ne mogu postaviti granice ljubavi i duhu.
Kako su mi pisali, da od groznice boluješ, ja svako veče klečim i proiznosim ova zaklinjanja iz Atarvavede[2] protiv groznice:
„I ti groznico, koja činiš sve ljude žutim, i sagorevaš ih kao Agni buktećim ognjem – ti, postani slaba i nemoćna i propadni u carstva niža ili sasvim iščezni!
„Idi i nađi neku raspusnu šudra – devojku pa je stresi i istresi skroz i skroz.
„Idi, groznico sa tvojom sestrom, Jehtikom, i sa tvojim bratom, Kašljem, idi među daleke narode.“
Ti si revnovala za stare zakone Indije, majko mila, i odobravala si svojevoljno žrtvovanje Sakuntale udovice Kabirove. Nisi je ti nagovorila da izvrši samoubistvo. Nego kad se sama odlučila da pođe u plamen za mužem svojim, ti si se obradovala i pomogla joj da svoju nameru ostvari. Naš najveći indijski zakonodavac Manu tako je propisao i zapovedio da udovica ne sme nadživeti svoga muža. On je još i dalje išao, i zapovedio, da ni verenica, kad joj verenik umre, ne sme se ni za koga udati, no mora ostati neudata celoga svoga veka. Tako su nas učili i svi drugi indijski Avatari. I sad ti, majko, stradaš za njihov zakon. Pravi Hindusi na tome će ti zavideti, a nepravi će te žaliti. A šta ja da činim, sin tvoj koji u tvom biću gleda svoje biće i u svom tvoje? Ja ti i zavidim po razumu, ali te i žalim po srcu. Majka si mi.
Budi hrabra i istraj do kraja. Iako umreš, opet ćeš se roditi da živiš. Mi Indijani znamo, da se život smrću ne prekida. Mi znamo da smrt za nas znači ne uništenje života nego prelaz žive duše džive u drugo telo. Nismo mi kao bezbožnici evropski, koji se straše smrti kao ognja. Jer iako kao hrišćani tobož veruju u vaskrsenje mrtvih, ipak smatraju smrt kao kraj života i biću čoveka. Duboko su oni ispod nas. Strah od smrti upravlja celim njihovim životom i vladanjem.
 
Tvoj sin Rama
 


 
NAPOMENE:

  1. Devata – kućni bogovi. Svaka kuća u Indiji ima svoga idola kao domaćeg zaštitnika. I svako selo ima svoga, i to ne jednoga. Kipovi od drveta ili kamena mogu se videti po ulicama, ukraj drumova, po njivama i na visinama. Po verovanju Indijana Devata ne čine neko dobro ljudima zato što su dobri nego zbog žrtava koje im ljudi obavezno i posvednevno prinose bilo u brašnu ili mesu ili mleku ili cvetu.
  2. Atarvaveda. Postoje razne Vede, kao Rgvede, Samavede, Jadžurveda, Atarvaveda, Pranavaveda.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *