NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 2
Sisodija piše svome bratu Ardžuni
 
Selam, dragi moj Ardžuna.
Mislili smo brzo proći preko Balkana, umorni i ožalošćeni utiscima iz Evrope. Žurili smo da što pre stignemo u našu dragu Indiju.
Mislili smo da je Balkan jedna beznačajna pokrajina Evrope, bez ikakve originalnosti i bez ikakva interesa za nas. Jer znaš da smo mi u Indiji jedva što i čuli za Balkan, kao recimo što su Balkanci jedva što čuli za naš sveti grad Benares ili za budistički Tibet. Ali smo se jako prevarili. Po savetu poznatog prijatelja Indije u Londonu, Srbina Mitrinovića, mi smo zastali u Srbiji.
Prvo iznenađenje bilo je što smo dobili poziv iz kraljevskog dvora da se javimo kralju od Srbije. Kralj to je maharadža od Srbije. Kralj nas je primio sa prostodušnom ljubaznošću. Njegova tri sina govore sa njim francuski a među sobom engleski. To nas je začudilo. Zašto da ne govore jezikom svog naroda?
Kralj nas je najpre upitao, kako živi narod u Indiji. Potom nas je pitao kakva je bila naša misija po Evropi, da li politička ili ekonomska ili kulturna. Odgovorili smo da nas je svetli maharadža od Malabara poslao da ispitamo duh i dušu i karakter evropskih naroda, i da saznamo osnovne uzroke strašnog Svetskog rata, od koga ni naša daleka otadžbina nije bila pošteđena.
– Vaš maharadža, reče kralj, mora da je veliki mudrac i Božiji čovek, kad je tako nešto preduzeo. No recite mi, plemenita gospodo, ako nije tajna, do kakvih ste zaključaka došli? To jest, šta je prouzrokovalo poslednji Svetski pokolj?
– Bezbožnost, kao zla majka dveju zlih kćeri: sebičnosti i nasilja.
– Tako je, tako je! uzviknu kralj sa radosnim iznenađenjem, kao kad bi vračara pogodila nekome prevrnutu kartu.
U daljem razgovoru kad sam ja rekao da sam Kšatrija i da me interesuje vojska najviše posle religije, on nas pozva na smotru svoje garde na prvi dan Vaskrsa. A to je najveći hrišćanski praznik kad se slavi vaskrsenje Hrista iz mrtvih.
– Kako to rekoste? – upita kralj. Vi rekoste da vas kao Kšatriju najviše interesuje vojska posle religije. Znači li to, da vaš stalež vojnički, kšatrijski, ipak interesuje religija više nego vojska, je li tako?
– Tako je, svetli maharadžo, odgovorih ja. Za sve staleže u Indiji, to jest za bramine[1], kšatrije, vajšije i pariju, religija je pre svega i iznad svega ostaloga. Sve je ispod religije i u svetlosti religije.
Kralj, kao nešto rastužen, pogleda u daljinu i reče:
– Tako je. Upravo, tako treba da je svuda i u svima narodima.
*
Na dan Vaskrsa bili smo u dvorskom hramu. Božju službu služili su sveštenici u zlatotkanim odeždama. Kako smo posle saznali, kod hrišćana služba Božija označava dramu života Hrista Mesije. Pevala se jedna te jedna pesma, čas rastegnuto i majestetično, čas brzo i s klicanjem i bezmalo sa igranjem. Pevala se bezbroj puta. Ta pesma glasi:
„Hristos vaskrese iz mrtvih
„Smrću smrt sokruši
,,I mrtvima u grobovima
„Život darova.“
Zaista, čudo i misterija. Ja sam sav treperio od neke nepojamne jeze. Naši hrišćanski misionari u Indiji beskrajno su siromašni u sravnjenju sa ovim izražajem veličanstvenoga Mesije, pobedioca smrti.
Sveštenik je držao neku besedu, veoma uzbudljivu. No ja sam molio našeg brata Teodosija Mangalu da se postara te da se prevede na hindustanski.
Na kraju službe svi prisutni prilazili su kralju i čestitali praznik ovim rečima: Hristos voskrese, našto je kralj svakome odgovarao: Zaista voskrese!
Po izlasku iz crkve otišli smo na smotru kraljeve garde. Gardisti su bili u svom svečanom odelu, punom boja, što je naročito bilo prijatno za naše oči. Svi vojnici divni mladići, uzrastom i lepotom. Kao naši Kašmirci[2] i himalajski gorštaci. Trube su oglasile dolazak kraljev. Kako su mi objasnili, trubna arija intonira: „Evo nama kralja! Evo nama kralja!“ Kad je nastala tišina kralj je pozdravio vojsku rečima: Hristos voskrese, braćo! – našto je odjeknuo gromoglasni odgovor iz stotine mladih grla: Vaistinu voskrese!
U svom uzbuđenju ja rekoh sebi: ovde se ljudi ne šale sa verom. Ovo je za nas nečuveni i neviđeni prizor, da jedan vladar pozdravlja svoju vojsku najnečuvenijim i najneviđenijim faktom ljudske istorije – Vaskrsenjem Hristovim. On pozdravlja kao konstatacijom fakta Hristova vaskrsenja, a njegova vojska otpozdralja ga potvrdom tog fakta: Vaistinu Hristos voskrese! Ovde nema šale sa verom kao ni u Indiji.
Posle vojne parade bili smo na doručku u dvoru. Tu se razdaju kuvana jaja obojena crveno u znak radosti. U znak radosti pobede Hristove nad smrću. Zaista divno! Onda se tucaju jajima: kralj i kraljica, i njihova deca, i oficiri, i svi prisutni gosti. Jedan drži jaje u ruci a drugi udara. Onaj koji udara govori: Hristos voskrese! A onaj koji drži odgovara: Vaistinu voskrese!
Kad smo izašli na ulicu, na sve strane čujemo pozdrav: Hristos voskrese i Vaistinu voskrese. Niko ne govori: Dobro jutro ili Dobar dan, nego Hristos voskrese i Vaistinu voskrese! Novine donose uvodne članke sa naslovom: Hristos voskrese i Vaistinu voskrese! Sav je vazduh prepun toga pozdrava. Rekao bih da i tice cvrkuću i lišće šušti i veliki Dunav gudi samo te reči: Hristos voskrese i Vaistinu voskrese!
O, moj Ardžuno, prvi put je srce moje osetilo radost od kako sam se odvojio od Indije. Neka je hvala boginji Kali[3], kojoj uvek misleno prinosim žrtve. A ti ne zaboravi, da joj prineseš žrtvu i u moje ime po našem običaju.
 
Ljubeći te brat Rama
 


 
NAPOMENE:

  1. Bramini, kšatrije, vajšije i šudre – četiri su kaste, u koje je narod indijski podeljen od nezapamćenih vremena. Bramini su nosioci i tumači filosofske mudrosti. Oni su najviša kasta. Često puta bramini su siromašniji od šudra, ali ipak i najsiromašnijem braminu kad se javi u društvu odaje se prva počast i pred njim svi ustaju na noge pa i sami kneževi. Kšatrije su vojnička kasta. Oni nasleđuju to zvanje. Čuvari su i branioci naroda i otadžbine. Vajšije su trgovci i poslovni ljudi. Šudre su najniža kasta, s kojom ljudi viših kasta ne jedu za jednom sofrom, ali posluju sa njima i druže se. Šudre su uglavnom zemljoradnici. Oni su potomci pokorenih naroda koji su naseljavali Indiju pre dolaska Indoevropejaca.
  2. Kašmir je severna pokrajina Indije na padinama visokih planina. Kao gorštaci kašmirci su zdravi i stasiti. Najviše se bave stočarstvom. Čuvene su u svetu kašmirske ovce i kašmirska vuna. Od kašmirske vune prave se najfiniji štofovi u fabrikama engleskim.
  3. Boginja Kali veoma je poštovana u svoj Indiji. Ona ima svoje hramove. Njoj se prinose posvednevne žrtve. Milioni ljudskih bića prizivaju je u pomoć kroz naročite molitve i pesme. Ona je jedna od žena zlog boga Šive. Neki smatraju boginju Kali kao dobru i milostivu, a neki opet kao zaštitnicu svih lopova i razbojnika. Po njenom imenu nazvan je najveći grad Indije Kalkuta. A to znači Kalin kut ili Kalina kuća. Reč kut je sanskrtskog porekla i upotrebljava se i u srpskom jeziku u istom značenju: kut, kutić, kuća, kućište.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *