NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 27
Vojvoda Ramačandra piše Rami Sisodiji u Srbiju.
 
Ti znaš da ja pripadam društvu „Arija Samadž“, koje je osnovao pre jednog čovečijeg veka čuveni Dajananda Sarasvati u Pendžabu. Znaš, da kao član toga društva ja verujem samo u jednoga Boga i gnušam se od svih idola indijskih. Neka bi te dakle taj jedan i jedini Bog u koje „Arija Samadž“ veruje, zaštitio od zla i povratio k nama zdrava. A tvoje nam je prisustvo ovamo vrlo potrebno jer je vrenje u Indiji veliko: duhovno i moralno i političko i socijalno.
O tome sam nedavno razgovarao u Travankoru sa svetlim maharadžom od Malabara. To je zaista sveti čovek, kako on tako i Rani[1], supruga mu. On ima sve velike osobine starih indijskih careva: Čandragupte, Asake, Čalukije, Harše, Ramačandre, Radžputa i Priti Radža[2] – sve izuzev njihove ratobornosti. Njemu je teško izgovoriti i samu reč rat. Pa mi je baš pričao o vama trojici koje je on poslao u Evropu da upoznate uzroke tako čestih ratova u toj zemlji. „Kad upoznamo uzroke rata onda ćemo da ih u korenu sasecamo, i našu Indiju od ratnog požara sačuvamo.“
Upitah ja:
– Ali ako samo mi budemo sasecali uzroke rata u korenu, a Evropejci to ne budu činili nego baš taj koren budu zalevali i negovali, kako ćemo se mi sačuvati od evropske najezde?
Na to će sveti maharadža odgovoriti:
– Sačuvaće nas veliki bogovi indijski.
Ne htedoh da mu vređam njegovu iskrenu veru u svu ovu idolsku gamež našu ali u sebi pomislih:
– Ta ko će sačuvati sve te bogove indijske pred navalom bogova od zapada? Evropejci su zaista u pravu kad nas nazivaju idolopoklonicima. To je i za mene jasno samo što i oni slabo veruju i u jednog Boga. A ja iskreno verujem.
Moj Ramo lako bi nam bilo sačuvati Indiju od Evrope ali teško od evropeizma. A evropeizam se uvukao kod nas u naše ljude, ne samo u školovane majmune nego čak i u najveće protivnike Evrope i Hrišćanstva. To ja vidim i među članovima „Arija Samadž“, jednog čisto indijskog i antievropskog društva. Na skupovima našim oni jarosno napadaju sve što se zove Evropa i Hrišćanstvo. Ali čim izađu na ulicu oni su više Evropejci nego Indijani. Po evropski jedu i piju i odevaju se; po evropski se prepiru; i što je najgore, po evropski misle. I to ne kakva šudra, nego baš i oni prvaci u koje Indija upire poglede kao u svoje vođe.
Takav se pokazao i tvoj brat Ardžuna. Pisano ti je o tome i sve ti je poznato. I on je bio član naše „Arija Samadž“. Pa kad se odrekao mnogih bogova i priljubio uz jednog, onda je on lako izgubio i ovog jednog po običaju svih moralno slabih ljudi. I kao bezbožnik potpuno se evropeizirao. Time je naneo bol Indiji, i bol mojoj kući. Moja kći Mira-baj, kao što znaš, bila je verena za Ardžunu. Kroz kratko vreme trebali su se uzeti. Međutim Ardžuna se verio tajno sa nekom zlokobnom tuđinkom zvanom Gledis Farkharson. Po sredi je nekakva politička propaganda i neka zločinačka ganga – naravno evropska. Uhapšeni su oboje i Ardžuna i ona Gledis. Naše novine su mnogo o tom pisale. Stvar je potrgnuta bila i u sveindijskom Kongresu u Delhi. I mnoga druga lica su uhapšena. I sad se istraga vodi. Još nije ništa svršeno.
Samo je jedno konačno svršeno. A to je raskid veridbe između Ardžune i Mira-baj. Kao kšatrija od časti i prijatelj velike kuće Sisodija ja sam to izveo sasvim načisto. Išao sam u tamnicu kod tvoje majke po sto puta plemenite gospođe Katjajani pa sam joj stvar objasnio. I ona se sa mnom saglasila, da se veridba između njenog sina Ardžune i moje kćeri Mira-baj ima smatrati kao poništena. Jadna duša! Bud je bolesna, bud je u tamnici, bud je pod udarcem i ove sramote sa Ardžunom. Toliko je plakala i jecala, da sam i ja kao okoreli vojnik morao okrenuti glavu i pustiti suze.
Kako je između mene i gospođe Katjajani kao roditelja verene dece postignut saglasan sporazum odnosno raskida između Ardžune i Mira-baj, to je sve punovažno i zakonito i po Manuovom zakonu i po vekovečnoj praksi Hinduskoj. Jer roditelji uređuju brak između svoje dece.
Ali ja hoću i tebi ovo da javim kao bratu moga nesyđenog zeta Ardžune. Razumi dakle i ti sve ovo i odobri. I ostani nadalje prijatelj tvome iskrenom prijatelju
 
Ramačandri
 


 
NAPOMENE:

  1. Rani znači kraljica ili maharadžinica.
  2. Čandragupta je proterao Grke koji su sa Aleksandrom Makedonskim bili osvojili Pendžab, na severozapadu Indije, i stvorio veliko i slobodno carstvo indijsko 321. godine pre Hrista. Grad Patna bio mu je prestonica. Njegov unuk Asoka bio je veliki unapreditelj indijske civilizacije. Privoleo se Budizmu i s najvećom revnošću pomagao širenje Budizma čak do Kine i Japana. Čalukija, osnivač jedne poznate dinastije na 500. godina po Hristu sa prestonicom u Darvaru. Harša, „severni orao“, kako ga nazivaju pesnici, moćni osvajač i ujedinitelj Indije iz 7. veka po Hristu. Ramačandra, mnogoopevani i popularni heroj indijski. Radžput – dinastija ratoborna i moćna. Vladala je do najezde muhamedanaca.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *