INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 24
Gospođa Indumati piše iz Bombaja svome suprugu Pandit Gauri Šankari.
 
Želim ti mir, blaženu mokšu, više tebi nego sebi.
Juče smo posetili Slonovsku Pećinu u blizini Bombaja. Želela sam da se naš sin Anuširvana pokloni čuvenom božanstvu Trimurti[1] u toj pećini. Ti se sećaš kad smo ja i ti pre mnogo godina bili na poklonjenju ovom najvišem božanstvu, Mahadevi, u vidu boga Brame, Višnu i Šive.
Na ovom putu pratili su nas sada naš domaćin Somadeva i vojvoda Ramačandra. Iz poštovanja prema tebi oni su gotovi da nam učine svaku uslugu. I čim sam ja spomenula da ću da vodim sina u Slonovsku Pećinu, oni su obojica izjavili da će nas pratiti.
Pred pećinom bilo je mnogo sveta. Pažnju tog sveta privlačili su na sebe desetak sadi iz severne Indije[2]. To su zaista bili neobični ljudi. Jedan od njih imao je lice pomazano pepelom. Drugi je bio odenut u koru od drveta. Treći opet bio je sav u lišću i ličio je više na pokretni plast nego na čoveka. Četvrti je bio sasvim nag, i nosio je preko ramena kožu od tigra. Anuširvana je netremice gledao u ove neobične ljude, čiji je ukočen pogled bio upravljen u neku nedoglednu daljinu, ili možda, nigde do u same sebe, – ko će znati. No najviše ga privukao k sebi jedan sadi sa mnogo đerdana oko vrata, koji su mu pokrivali i prsi i leđa. Đerdani su bili od nanizanih zvoncadi razne veličine i raznoga zvuka. Kad bi se sadi saginjao ili uspravljao ili ma kud pokretao, zvoncad su zvonila kao neki orkestar. I Anuširvana je gledao u tog čoveka kao u neko božanstvo. Dala sam mu te im je razdelio kuvana pirinča; svakome sadi po jednu šaku u čanak.
U pećini pred triličnim božanstvom prineli smo na žrtvu pirinča, mleka i cveća.
Ne znam odkud, ali baš u našem prisustvu dva miša su pretrčala preko kamenoga kipa. Jedan od njih zastao je na vrh nosa Braminog, a drugi na uvu boga Šive. Videvši to Anuširvana uhvati mene za ruku i viknu:
– Bežimo odavde!
– Zašto, upitah?
– Pa kad miševi smeju da trče preko Trimurti, preko tri najveća boga, oni će sad udariti na nas i odgristi nam nos i uši.
Zbog toga je bio žalostan celim putem. I sve se pitao: kako to da Mahadeva ne može da odbrani sebe od miševa? Kako će onda nas odbraniti od miševa i od zmija i od zverova? Je li živ Mahadeva? I jesu li živi Trimurti?
I još me je zbunio pitanjem: Zašto boginja Sarasvati nije pored svoga muža Brame? I žena boga Višnu Lakšmi zašto nije pored svoga muža? I Šivina supruga Kali zašto nije pored Šive? Ovo je samo muški Trimurti u ovoj Slonovoj Pećini, a gde je ženski Trimurti?
Nisam znala šta da mu odgovorim. Ostavila sam ga da razgovara sa vojvodom Ramačandrom. A vojvoda se s njim rado razgovara. Vidim da ga voli.
Ovoliko za sada. Ti si ja, ja sam ti. Om.
 
Indumati
 


 
NAPOMENE:

  1. Trimurti. Izražava indijsku Trojicu od tri boga: Bramu, Višnu i Šivu. Kip sa njihova tri poprsja nalazi se u Slonovskoj Pećini kod Bombaja. Kip je izrezan u prirodnoj steni i ogromnih je srazmera. Rađen je u 8. ili 9. veku posle Hrista.
  2. Sadu je monah naročitog reda. Ovaj red je osnovao znameniti filosof Sankara u 9. veku posle Hrista. Ima u njemu nekoliko sekti. Tako jedni su više za boga Višnu a drugi za boga Šivu. Jedni nose jedan jednostavan štap dok drugi nose u ruci trostruki štap. Štap se naziva dandi. Otuda se oni sa jednim štapom zovu ekadandi, a sa trn štapa tridandi.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *