NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 22
Pandava iz Benaresa piše Rami Sisodiji.
 
Želim ti mir duši i svetlost nogama.
Primio sam tvoje kratko pismo, koje mi ne kazuje ništa. Pa velim samom sebi: moj prijatelj Rama naučio se diplomatiji evropskoj – da govori koliko hoćeš a da ne kaže ništa. No, dragi moj Ramo, to je odstupanje od Indije. Mi Indijani zato što najviše govorimo o veri naučili smo da govorimo iskreno. Jer vera bez iskrenosti nije vera nego kuga. Kuga duhovna. To mi vidimo ovde na rimokatoličkim i protestantskim misionarima.
No ovo tek onako uzgred. Glavno je, da me je iznenadio svojom posetom tvoj stari guru Sundarar Daš. Sed i pogrbljen; jedva sam ga poznao, i to samo po glasu. Zaista je čudno, da od svega što se kod čoveka menja jedino glas ostaje nepromenjen.
Om; namo Bagavat[1]. Tako me je pozdravio. Po tome sam poznao da nije ni budist ni dženist nego baš pravi bramanist. A kad mi je kazao ko je veoma sam se obradovao.
Došao je, veli, na hadžiluk u Benares.
– Ko zna, da li će mi Višnu dati da još jednom posetim ovaj sveti grad. Za moga života ovo mi je deseta poseta Benaresu. Prvi put sam bio veoma očaran, docnije sve manje i manje očaran, a sad sam razočaran. Gledao sam juče dženiste na ulici kako se prepiru. Jedni od njih bili su odeveni samo u jednu struku belog platna dok su drugi bili potpuno nagi kao od majke rođeni. To su tipični predstavnici dve dženističke sekte. Jednu sektu, umereniju, predstavljaju „monasi u belo odeveni“, a drugu ekstremisti „monasi u vazduh odeveni“. Gde je sad sudija da presudi ko je na pravom putu: čovek u platno odeven ili čovek u vazduh odeven? Ono što vidiš u dženizmu, to vidiš i u budizmu i u bramanizmu, u te tri glavne škole indijske filosofije. Ja se pitam otkuda ta oštra podela ako ne otuda što se ne zna istina. Pa eto i ja koji sam mislio u mladosti da znam istinu, sada u starosti moram da se pitam: šta je istina? Ja sam posetio sva sveta mesta u Indiji i u Tibetu. Video sam i sedam Stupa budističkih[2]. I sve hramove manje odvratne i više odvratne. Manje su odvratni oni sa slonovima, više odvratni oni sa majmunima, a najviše oni sa zmijurinama. Pa sam onda, moj dragi Pandava, prošao kroz sve himalajske šume i peštere, i kroz sve tibetske manastire. Bio sam u Lasi i poljubio ruku Dalaj Lami. Gde god sam čuo da ima neki riši ili bikšu, od koga bi se mogla čuti mudra reč, ja sam bio gotov da pešačim po šest meseci, samo da dođem do njega i da ga čujem. Družio sam se dugo sa putujućim monasima, bikšu; cele noći provodio u razgovoru sa fakirima, koji govore da imaju nadprirodne moći. I evo, kao rezultat jednog veka čovečjeg, kao zaključak jednog dugog i objektivnog iskustva.
Od svega što je u Indiji rečeno i prorečeno samo je jedno istinito i spasonosno, a to je, da će se javiti novi Metrija, ili Mesija koji će svetu objasniti punu i nesumnjivu istinu.
Ovako se ne može dalje. Indija udiše otrovne gasove već hiljadama godina. Kad bi Indija znala istinu, zašto bi čekala nove Avatare, nove spasioce i poslednjeg Metriju ili Mesiju? Ne; nego Indija očekuje novo zato što ne veruje u staro. Čeka Metriju, ili Mesiju, zato što vidi da joj ne pomažu ni Gautama, ni Džen, ni Patandžali37, ni Sankija[3].
Ali gde je taj Metrija? I kad će on doći u Indiju? To ti ja na umem reći, svetlonosni Pandavo. Samo očekujem da on bude veći od svih Avatara i svih Buda u svim kastama, svima periodima vremena do sada. I da ne bude samo čovek, nego veći od svih ljudi i svih naših bogova.
Ovih dana posetio sam kuću Sisodija, mojih učenika, Rame i Ardžune. Rama je u Evropi a Ardžuna je u apsu. Uspeo sam pomoću vračarije da se vidim sa Ardžunom. Pomoću raznih čini vračara je uspela da otvori vrata na tamnici i da mene pusti do Ardžune[4]. Razgovarao sam s njim od večera do zore. On se uglavnom drži moga učenja, premda ide malo u krajnost. Ja se slažem s njim samo u jednom, a to je da Indija ne može dugo ostati ovakva kakva je. To je sasvim isključeno. No šta Indija treba da bude, ja to ne umem reći. To će reći novi Metrija ili Mesija. Ardžuna misli da zna šta Indija treba da bude, i sve mi je rekao. No to što mi je on rekao tako je staro kao početak evropske propasti. To je „nauka“ i „egoizam“. Od svih otužnih voda to su najotužnije. To su dve kćeri judejskog materijalizma, koji kao oktopod guši Evropu i Ameriku. Jer oboje, i nauka i egoizam ignorišu Boga kao da ga i nema. A to znači, da su ljudi odbacili jezgru pa igraju sa ljuskom. Ja sam s pažnjom saslušao Ardžunu, ali nisam mogao postati učenik svoga učenika. U njegovoj se duši nešto prevrće i lomi. Bar da mi je znati, da li je Rama ostao dosledan Vedi i Putu, kako sam ga ja učio.
Pri rastanku reče mi Sundarar, da će ostati u Benaresu duže vremena. Kaže, da ga je Ardžuna molio da ga ovde sačeka. Čim se, veli, bude oslobodio tamnice, doći će u Benares. Samo neka se oslobodi tamnice – fizičke i duhovne, u koju je zapao. Da li će se, i kada će se osloboditi te dvostruke tamnice?
 
Tvoj Pandava
 


 
NAPOMENE:

  1. Om namo Bagavat. To znači „Om, poklonjenje pred božanstvima“. Sama pak reč Om izgubila je smisao. Čudo! Najpoznatija reč a najnepojamnija!
  2. Pantadžali. Tvorac Joga – filosofije u vreme cara Asoke, oko dvesta godina pre Hrista. Bio je dvorski bramin kod prvoga kralja od Sunga. Napisao je komentare na neke sutre vedantističke (Paninisutre).
  3. Sankija. Indijski filosof. Živeo na 400 godina pre Hrista. Propovedao dualizam u prirodi. Imao je utančanu psihologiju čoveka ali sasvim siromašnu teologiju.
  4. Vračarije u Indiji su tako obične kao disanje. I sve vračarije imaju odbrambeni cilj. To jest pomoću njih čovek se brani od zlih duhova.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *