NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 19
Anuširvana piše iz Bombaja svome ocu Pandit Gauri Šankari.
 
Želim ti stotine sreća od stotine indijskih bogova i avata[1]. A povrh svih sreća želim ti jednu koju bi delio s tobom, i koju ne bih dao za sve ostale sreće, a to je da se što pre vidimo ovde u Indiji.
Pisala ti je mama, da smo bili u Alahabadu i šta smo sve tamo doživeli. Za mene je sve bilo novost što sam video. Prosto sam bio u ekstazi kad sam video milione sveća kako gore i plove po Gangu, pa znaš sve se lelujaju na talasima i jedna drugoj klanjaju, pa tako odoše niz vodu. Je li, oče, to nema u Evropi? Ne može ni biti, kad tamo nema ovakve reke kao Gang. Skoro sam slušao jednoga bikšu na ulici ovde u Bombaju kad je govorio o Dženizmu[2]. Pa je rekao, da postoje živi duhovi ne samo u ljudima, životinjama i biljkama nego i u vetru i u vodama i u stenama i u pesku i u svakoj stvari. Ja to ranije nisam čuo, ali znaš to sam osetio na Gangu. Osetio sam da je Gang živ, i da u njemu stanuje neki živi duh; i može biti ne jedan nego mnogi i mnogi duhovi.
Ovde u Bombaju ima za mene mnogo neviđenih stvari. Naš domaćin Šri Somadeva vodio me jednoga dana na parsijsko groblje[3]. Visoki zidovi, visoki. Na zidovima mnoge, mnoge orlušine i kraguji i druge tice grabljivice. Parsi ne pogrebavaju mrtvace u zemlju niti ih spaljuju kao mi Hindusi, nego ih unose među ove visoke zidove i prosto ih polože na zemlju. Grobari koji unose mrtvo telo u groblje čim ga polože na zemlju moraju hitno bežati, jer grabljive tice nagrnu u velikim jatima, i za čas pojedu meso na mrtvacu i oglođu kosti. Kako je to strašno! Uh, ne bih ja želeo da moje telo pojedu orlušine.
Onda smo šetali po ulicama. Tu sam video svašta, nešto prijatno a nešto odvratno. Prijatno mi je bilo slušati mudre reči od mnogih bikšu. Ali fakire, sa sindžirima o vratu i golim leđima sa mnogo zabodenih eksera, nisam mogao da podnosim[4]. Nisu mi bili dragi ni oni što vuku zmijurine u korpama i pokazuju svetu. Grozio sam se gledajući kobre, kako nadimaju vrat od ljutine i palacaju jezikom na ljude. Iako znam da su im zubi povađeni, opet sam se grozio od njih. Baš ih ne mogu da gledam. Mora da su u njima duše najgorih ljudi zlotvora, koji su se po svojim zlim delima posle smrti rodili kao kobre. I ne bih mario ići u hram, gde se zmije drže i neguju. Čini mi se da je to veoma glupo i strašno.
Veliki je i šaren Bombaj, ali ja više volim naš Travankor. Bombaj nije čist. Ne može čovek da kroči a da ne nagazi na ispljuvani duvan. Žvaću, žvaću pa onda ispljuju na ulicu. To je tako gadno i glupo.
Mama te mnogo pozdravlja. Ona je nešto teško zabrinuta za kuću Sisodija. Juče je ovde stigao vojvoda Ramačandra, i do ponoći je razgovarao sa Šri Somadevom i mamom. Samo sam čuo od mame, da je stara gospođa Katjajani Sisodija obolela u tamnici. Svakako to joj biva po Karmi.
Kupio sam od nekog fakira jednu amajliju[5]. Ko nosi tu amajliju, rekao mi je, brzo mu se ispunjavaju sve želje. To je jedna okrugla i uglačana kost, koju mu je dao jedan veliki fakir u Himalajima, koji, veli, može da spava povrh lišća od drveta. Kad imam ovu amajliju, sad znam šta ću svaki dan želeti. Možeš li pogoditi?
Klanjam se i duboko poštujem
 
Tvoj sin Anuširvana
 


 
NAPOMENE:

  1. Avatara je po indijskom shvatanju nova inkarnacija nekoga božanstva, neki novi Mesija, koji treba da ispravi i dopuni bivše Mesije. Spominju se mnoge Avatare boga Višnua, boga Brame, boga Šive Indre i tako redom. I za Gautamu Budu se veruje da je bio Avatara. A on, Buda, prorekao je Metriju, kao poslednjeg Avataru.
  2. Dženizam je sistem askeze, prozvat po svome osnivaču Dženu. Po učenju Džena svaka travka i svaki list i svaka kap vode skriva u sebi živu dušu čovečiju. Zbog toga ne sme se ne samo ubiti čovek ili životinja nego se ne sme ni drvo poseći ni list otkinuti. Najkrajnji asketizam u istoriji čovečanstva. Čovek treba da ide nag i da gladuje. Samoubistvo glađu odobreno. Spasava se onaj ko gladuje dvanaest godina. Radi čega, pitamo se mi? Radi ničega. Radi uništenja života. Očajanje i pesimizam nečuven i nepoznat.
  3. Parsi to su Persi, Persijanci. Oni imaju osobenu veru u boga svetlosti i boga tame, u Ormuzda i Arimana. Ova dva boga su u stalnoj borbi, i njihova se borba odražava na ljudima. Oni svoje mrtvace ne pogrebavaju niti spaljuju nego ostavljaju gole, pokrivene samo platnom, u groblju. I ptice grabljivice padaju na mrtvace i za čas ih oglođu. Sadašnji Parsi u Indiji to su izbeglice iz Persije ispred tiranije muslimanske. Inače su Parsi u Indiji poznati kao najbolji trgovci i najveštiji poslovni ljudi.
  4. Fakiri. To su indijski derviši. I ništa Drugo. Mučitelji sami sebe radi ničega, ili radi sujete.
  5. Amajlije. Davanje i nošenje amajlija u Indiji je sveopšta praksa. Amajlije služe za odbranu od zlih duhova. Jer u Panteonu indijskom u stvari ne postoji jedan Bog dobra, koji bi zaštitio dobre ljude od zlih bogova i zlih duhova. Zbog toga Indijani u jadu svome služe se amajlijama, vračarijama i žrtvama, da bi se sami odbranili od zlih duhova. Jer ne znaju za Boga koji bi ih od toga odbranio.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *