NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 17
Halil Sead – Edin Rami Sisodiji u Srbiju
 
Selam, dragi mi Ramo,
Tvoje pismo donelo mi je veliku radost. Zamisli, baš onda kad si ti meni pisao pismo, ja sam mislio o tebi. I kad je pismonoša udario zvekirom na moja vrata, ja sam pomislio to je pismo od Rame. Ja sam ubeđen u okultne pojave. Duše ljudske neprestano su u vezi. No umesto da to ispitujemo, mi se ovde u Delhi bavimo politikom, bez Boga i bez duše i bez ikakve veze sa duhovnim stvarnostima ovoga nepojamnoga sveta. Da nije Mahatme Gandi među nama naš Kongres u Delhi pretvorio bi se u jedan berzanski bezobrazluk kao što je parlament u Francuskoj. No njegova sveta ličnost sve nas zastiđuje i ograđuje od jalovih partijskih brbljanja.
Iako sam musliman, ja sam član jednog okultnog društva, koje nema veze sa demonskom ličnosti Gospođe Blavacki niti sa ovom dosadnom Engleskinjom Ani Bezant. Umesto da budu učenice Indije one su nam se nametnule za učiteljice. Pa da bi postale u Indiji više popularne one bezobzirno podništavaju Hrišćanstvo i na sva usta grde crkve hrišćanske. To nam je prosto postalo otužno. Čitao sam Jevanđelje Isusa Hrista, i mogu ti reći, da imam veće poštovanje prema božanskoj ličnosti Isusovoj nego obe ove sumanute Evropejke.
No ja se ipak formalno držim Islama. Prvo zato što sam u njemu rođen, a drugo zato što mi se čini, da je Islam najprostija, možda ne najdublja, religija za mase narodne. Nisam ja dobar musliman. Ponekad jedem krmetinu i pijem vino (to tebi kao prijatelju poveravam). Ali, Alah mi je svedok, pre će sve hodže i derviši ući u krv ljudsku nego ja. Kao što se ovih dana ne znam već koji put ponovilo ovde u samom Delhi. Zavadili se nešto Hindusi i muslimani, pa da bi jedni druge više ogorčili, muslimani pronesu zaklanu kravu kroz naselje Hindusko, a Hindusi opet ubace zaklanu svinju u džamiju[1]. Iz toga se izrodila tuča, sa mnogo mrtvih i ranjenih na obe strane. Hodže i derviši su vodili rulju muslimansku i dražili je protiv Hindusa. O tome se potrglo pitanje u Kongresu i larma je bila velika. Jedino je Mahatma Gandi[2] ćutao. I njegovo ćutanje, utišalo je buru. Inače bi se potrgli handžari i pištolji i usred Kongresa.
No to je kod nas nažalost obična stvar u Indiji. Nije ti nepoznato. Ali će te interesovati više nešto sasvim novo i neočekivano i za mene i za tebe. I vrlo žalosno. Nadam se, da ti je neko pre mene to saopštio. Jer ne bih želeo nikad da budem prvi glasnik crnih vesti. Jednoga dana sedeći u Kongresu, i pravo da ti kažem dremajući, utučen strašnom vrućinom, jedan poslanik upravi pitanje predsedništvu o Ardžuni Sisodiji i nekakvoj sumnjivoj Evropejki, zvanoj Gledis Farkharson. Ja se prenem pri spomenu imena Sisodija, i odmah pomislim na tebe, moga cenjenoga prijatelja. Ardžuna Sisodija rekao je poslanik, rasturio je po celoj Indiji jedan nihilistički proglas i pozvao „dremljivu Indiju“ da se probudi. Pozivao je na bunt protiv svih maharadža i svih religija, i kasta i svekolikog poretka u ovoj zemlji. Policija je uhvatila imenovanu Gledis Farkharson na delu kad je rasturala one proglase i zatvorila. Na saslušanju ta ženska sve je bacila na tvoga brata Ardžunu, svoga verenika, kako je priznala. Ona, veli, nije kriva; Ardžuna je sastavio proglas i njoj zapovedio da ga rasturi po Indiji. Poslanik je tražio da se i Ardžuna liši slobode i sasluša. Jer on, kako kaže, sluti, da je to sve došlo od neke antiindijske zavere sa strane, naravno iz Evrope. Rešeno je, da se Ardžuna uhapsi i da se povede stroga istraga. Toliko do sada. Znam da će ti ovo biti novo breme na ono koje već nosiš. Ali kao prijatelj dužan sam da te o ovome izvestim.
Ti si mnogo srećniji od mene, što možeš da mi pišeš o stvarima lepšim nego li ja tebi. Tvoji doživljaji u malenom srpskom narodu za mene su pravo otkriće. Zaista mi u Indiji ne znamo o tom slavnom narodu ništa. Dramatične scene iz srpske istorije, koje si mi u pismu opisao, dobro su mi došle kao građa i nadahnuće za nove drame. Neizmerno ti blagodarim i molim te, saberi sve, ali sve slične događaje i životopise velikih Srba, pa kad ovamo dođeš da mi opširno pričaš. Pisanje mi je još jedina uteha. A živim verom, da moje pisanje nešto koristi mome narodu. Mene jedi to što naši ljudi jure po velikim državama a ništa se ne interesuju malim narodima. Ja volim više majušne kolibre nego glomazne kraguje. I leptiri su daleko miliji od slonova i majmuna.
Što se tiče Turaka mogu ti reći, da ih ja nikad nisam voleo.
Ti mi opisuješ zločine koje su oni počinili nad hrišćanima na Balkanu. Ja to nisam znao. Ali znam za njihove zločine nad jednovernim Arabima, i to kroz vekove. I ja kao Arab po poreklu a sada kao Indijan ne mogu im to nikad oprostiti. Oni su prosto istrgli barjak Islama iz ruku Araba, Njihovih zakonitih nosioca. I osramotili su ga. Alah će im suditi po delima njihovim.
Sinoć sam se zavadio sa jednim hodžom ovde pred Akbarovom džamijom. Reč beše o veri. I on meni prebaci što ja štitim Hinduse; zatim što ja jedem i pijem sa Hindusima sve ono što oni jedu i piju, a što Koran zabranjuje. A ja mu odgovorih rečima nekog čuvenog hrišćanskog mudraca: „Ako i pepeo jedete a milosti prema ljudima nemate, pakao će vam biti večna kuća“[3].
Ardžuna me zabrinjava. Vidi šta ćeš. Ako mogu ja štogod da pomognem, ja ću znaj bez rezerve sve učiniti. Uostalom sve se događa po Kismetu. Ni sam Pengamber[4], naš prorok, nije imao oružja protiv Kismeta. Nego kad su mu vojske padale ili žene umirale, on je i sebe tešio i drugima objašnjavao sve jednom jedinom rečju – Kismet. Alah akbar!
 
Tvoj Halil
 


 
NAPOMENE:

  1. Krava je za Hindusa sveta životinja. Na kravi se ne ore. Krava se ne kolje. Kravlje se meso ne jede. Kravljom mokraćom leče se mnoge bolesti.
  2. Mahatma Gandi. Školovao se u Engleskoj. Kao advokat živio dugo među Indijanima u Južnoj Africi. Vrativši se u Indiju, prezreo je sve evropsko i povratio se veri svojih predaka. Čovek od vere ne samo na reči nego i u životu. Protivan je sili i nasilju. Sprečio je mnoge krvave revolucije u Indiji. Priznati vođ indijskog naroda. Isposnik, molitvenik i državnik. Jedna koza koja ga hrani mlekom i jedna krpa platna kojom se odeva – to mu je sva imovina.
  3. Zlatoust, je rekao: „Ako i pepeo jedete a milosti nemate, pakao vam je večna kuća“.
  4. Pengamber. Arapska reč. Označava proroka. Po mišljenju muslimana Muhamed je poslednji pengamber, prorok, i drugog neće biti. Mada je Muhamed dao zapisati u Koran, da će Isus, Sin Marijin, suditi svetu. Priznao je dakle Isusa većim od sebe.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *