NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 16
Gospođa Katjajani piše svome sinu Rami Sisodiji u Srbiju.
 
Želim ti izbavljenje iz ove glupe Samsare, više tebi nego sebi, mili mi Ramo, sine moj. Neka bi ti ja bila poslednja majka, i neka se više ne nađe nijedna majčina utroba, ni čovečija ni životinjska, koja bi te ponovo rodila i u vrtlog ove Samsare bacila.
Znam da si dovoljno nesrećan što moraš da gubiš dane u toj neznabožačkoj Evropi, gde ljudi ne znaju ni za Boga ni za čoveka nego samo za životinju. Jer Boga odriču a čoveka smatraju životinjom. Zbog toga je kod njih izgubljena i božanstvenost i čovečnost; ostalo je samo životinjstvo. To sam evo i ja ovde u Indiji iskusila ovih poslednjih dana, crnih kao što je crno podzemno carstvo boga Jame.
Htela sam da ti ne nanosim bol. Ima ga svako dovoljno u ovom očajnom životu. Ali ipak nisam mogla da sakrijem od tebe ono što se zbiva u kući tvojih predaka Sisodija, kojoj si kući ti sada glava. Te sam zamolila gocpođu Indumati da te preko svoga supruga Pandit Gauri Šankare polako uvede u mrak događaja koji evo tvoju slavnu kuću čine nesrećnijom od svih slavnih kuća u Indiji. Bojim se, umreću, pa ko bi ti onda kazao istinu?
Da ti pričam sve po redu.
Prvo, već dva meseca sam u tamnici zbog one krasne i verne Sakuntale, koja se dade spaliti na Džumni za svojim umrlim mužem Kabirom, našim rođakom. Tamničar mi je neki musliman, koji jede kravlje meso. Pomisli užasa! Kroz moj pendžer na keliji ja sam nekoliko puta videla, kako se kolju krave, ove svete životinje, slike najviših božanstava indijskih. Aj, zašto ih gromovnik Indra ne porazi! Onda sam se zarekla da ne gledam kroz pendžer, i da uopšte ništa ne gledam osim svoju dušu i svoju Karmu. Zlatni Ramo moj, neka bi ti što pre pomrklo ovo lažno vidljivo sunce, i neka bi ti večna tama Nirvane dala pokoj. Ali ja moram da te uznemirim svojom pričom. Izvedena sam pred sud. Pročitali su mi optužbu, da sam ja vinovnica smrti udovice Sakuntale, i da moram iskusiti kaznu ubice, a to je smrt. Na to sam ja odgovorila: Ja nisam evropska žena da bih se smela služiti lažima i obmanama i advokatima. Ja sam obavezna govoriti istinu. A istina u ovom slučaju jeste ovo: Nisam ja naputila ni podgovorila Sakuntalu da ide u dragovoljnu smrt. Da sam to učinila smanjila bix njenu slavu. To je njena lična odluka, koju sam ja samo odobrila i pozdravila do visine nebesa i do dubine Indijskog okeana.
– Zašto si taj čin oduševljeno pozdravila?
– Zato što mi on svedoči da još postoji Indija, i da u njoj nije iščezao prastari duh supružanske vernosti do smrti. Dalje sam rekla: Nisam se samo ja tome događaju radovala. Tome se radovao i duh poslednjeg maharadže slobodne Indije Priti Radža, koji je bio pogubljen od Mogula. Radovao se i duh njegove prekrasne supruge Sandžugte, koju je kao robinju Mogul hteo uzeti za ženu. Sandžugta obeća prividno Mogulu da će poći za njega, ali ga umoli za dozvolu da ode i oda počast svome bivšem suprugu. Mogul joj to dozvoli. No ona ode na lomaču, na kojoj je trebalo da se sagori mrtvo telo Priti Radža. I kad ju je plamen obuzeo, ona je viknula: „Eto me k tebi, ljubljeni moj!“ – zagrlila je mrtvo telo svoga posečenog supruga i izdahnula. – Sve ovo vi Evropejci ne razumete! I kako bi razumeli, kad u vas nema vernosti između muža i žene, niti ikakve druge veze osim telesne? I kad se bezmalo svaki razvodi sa svojom ženom posle kratkog vremena braka?
Rečeno mi je da i dalje moram ostati u tamnici, dok se stvar ne isledi. I vraćena sam u moju keliju. Pri prolazu kroz tamničko dvorište videla sam kravlje meso, modro i krvavo, kako se nosi i baca iz ruke u ruku. O, svete krave indijske, ne osudite nas, nego muslimane. Oni su krivi za vaše umrtvljenje a ne mi, sledbenici Vedanti i Šakjamune.
Druga nesreća je veća od ove prve, moj slatki sine. Ardžuna, brat tvoj i po nesreći sin moj, poveo se za nekom demonskom Evropljankom, Gladis, Kladis, kako li je zovu. Ona ga je naputila da stvori jedan revolucionarni odbor za nekakvo oslobođenje Indije od Engleza. Aj, jadni moj Ardžuno, što ne znaš da je naša dužnost, naša Darma, ne nekakvo oslobođenje od ljudi nego od ovoga pečalnoga i bednoga života. Objavio je dakle proglas na svu Indiju, da se budi, da ustane na oružje, da silom zadobije svoju slobodu. Zaboravio je da se sloboda ne dobija oružjem i silom nego postom i odricanjem sebe. Kažu, da mu je ona žena pisala taj proglas za bunt. On se s njom verio i hoće njome da se oženi.
I ta druga nevolja teška je i preteška. Ali je treća najteža. Ardžuna je prekršio veridbu sa ćerkom vojvode Ramačandre, sa kojom je veren još kao dečak. U Indiji to je neoprostivo bezakonje. Osramotio je i našu kuću, upravo tvoju Ramo, a i kuću uvaženog vojvode Ramačandre.
Tamničar je, kao što ti rekoh, jedan grozni musliman, koji jede kravlje meso, te od njega ne očekujem nikakve utehe duši mojoj. Ali njegov je pomoćnik jedan Hindus, naše vere, koji poštuje kravu kao i mi. On mi je jednog dana došaptao, da je Ardžuna uhapšen zbog one žene i onog proglasa i da se nalazi u istoj ovoj tamnici gde i ja. Ali meni je nemoguće videti se sa njim. Utoliko je moj bol veći.
Lako bi mi bilo, samo da si mi ti ovde, sunce života moga, svetlije od onoga koje se rađa svako jutro iznad snežnih vrhova Himalaja a koje ja ne vidim. Kad ćeš doći? Da li ću te još videti? Kako misliš oprati sve ove sramote sa naše kuće? Ništa ne znam.
Bolesna sam i želim umreti. Svom snagom želim umreti. Mnogi tvoji prijatelji javili su mi se i poslali mi reči utehe. I Somadeva iz Bombaja, i Pandava iz Benaresa, i naš veličanstveni Mahatma Gandi, i Rabindranat pesnik, pa čak i onaj musliman iz Delhi Halil, poslanik u Kongresu.
Muti mi se mozak. Čini što znaš. Ne umem savetovati. Samo te srcem volim. Tvoja mati
 
Katjajani

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *