NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 15
Pandit Gauri Šankara piše Maharadži od Malabara.
 
Svetli maharadžo,
Mir ti od boga Šive i radost od boginje Kali.
Neka bi ti ovaj vek bio poslednji vek tvoga života, bez ponovnog rađanja u drugim telima, bez reinkarnacije. I neka bi ti duša dostigla večnu nirvanu, u kojoj nema smene od dana i noći, niti i najmanjeg vetra i talasa. Om. Om. Om.
Gostoljubivi Srbi tako su nas primili u njihovim manastirima, da ja ne mogu reći da sam u životu ljubaznije primljen u našim najsvetijim mestima u Puri ili u Benaresu. A oni imaju mnogo manastira, od kojih su većina porušeni pod turskom vladavinom. Kao i naši manastiri tako i srpski bili su kroz mnoge vekove jedini univerziteti. Kam da su to i sada! Jesu oni to i sada za mase narodne, ali ne i za inteligenciju. No o tome nesrećnom dvojstvu, od koga smo i mi u Indiji počeli bolovati, pisaćemo drugom prilikom.
Na putu po manastirima pratili su nas tri divna čoveka: Dr. Jevtim, Bogdanović i kaluđer Kalistrat iz nekakve Svete Gore. Ovaj Kalistrat je čudan osobenjak. On nikako nije hteo s nama jesti izgovarajući se ovim ili onim, a ustvari zbog toga što mi nismo kršteni ljudi. Nismo se zbog toga srdili, jer mi bramini u Indiji ne sedamo za istu trpezu sa našim šudrama, ljudima naše vere. No dok mi sa šudrima ne jedemo zajedno zbog rasne i krvne razlike, Kalistrat neće da jede s nama zbog verske razlike.
Inače ovaj Kalistrat je najmiliji čovek koga smo do sada sreli u Srbiji. On nam služi oko trpeze. On nas neprestano nudi jelom i pićem. I stalno nam prebacuje, kako ništa ne okušamo. „Daleko je do Indije. Treba da se dobro potkrepite za tako dalek put. A vi baš ništa ne jedete i ne pijete. Veći ste vi asketi od nas Svetogoraca. To ću pričati monasima u Svetoj Gori i reći ću: treba da se stidimo od Indijana. Njihovi kneževi i vojvode uzdržavaju se od jela i pića više nego mi. Jedna kašika pirinča, i njima je dosta za ceo dan. A mi proždrljivci jedemo i masline i ribu i rakove i ikru, pa još i vino pijemo. – Ta uzmite, gospodo, evo ovo je dobro. Baš ništa nećete, pa to je. Oprostite… Naša su jela, vidi se, za vas, prefinjene ljude, vrlo surova i neukusna.“ I tako stalno se izvinjavao i sve svoje podništavao kao neki Kinez.
No ne samo da nas Kalistrat služi i nudi za trpezom. Mnogo više od toga. On nam čisti cipele, istresa i četka odelo, pegla turbane. Vojvodi Rami uzeo je jedne noći zlatan pojas i mač, i tako očistio i uglačao, da se vojvoda zadivio. On stoji pred našim vratima i sprečava da iko hodnikom prođe, da nas ne bi probudio. Čim neko od nas otvori vrata od sobe, pred njim se ukaže Kalistrat sa nekim posluženjem, bilo da je to kava ili čaj ili hladna voda ili cveće. Izvan svoga Boga on ni na koga više ne misli nego na nas. I izvan svojih tajnih molitava i čitanja on sve vreme posvećuje nama, trudi se oko nas, brine za nas. Verujem, da nas čak ni u svojim molitvama ne zaboravlja. No pored svega toga, on neće da jede s nama za istom trpezom. Jer smo nekrštene duše. To je vera. Ti znaš, svetli maharadžo, kako mi Indijani umemo to da poštujemo.
Posetili smo sve znamenitije manastire. Istorija njihova tesno je utkana u istoriju srpske nacije i države. Bili smo za ovaj mah u Žiči, u Arilju, u Studenici, u Gračanici, u Pećskoj Patrijaršiji i u Dečanima.
U Žiči su krunisani kraljevi srpski.
Studenica je za nas bila nešto neočekivano. U zelenoj planini ogromna crkva od bela mramora. U crkvi su dva ćivota, oca i sina, Nemanje i Stevana, prvih srpskih vladara iz dinastije Nemanjića. Pred ove ćivote dovode bolesnike, naročito poludele, tu im monasi čitaju molitve i postaju zdravi. U takva čudotvorna iscelenja ovde niko ne sumnja. Ćivot svetog Nemanje nikad se ne otvara, no iz njega s vremena na vreme ističe čudotvorno miro. Ćivot svetog kralja Stevana otvara se samo jednom u godini, u dan njegove smrti.
Dok je Žiča crvena kao krv Studenica je bela kao golub. Gračanica je šarena kao rajska ptica. Zidana je od žutog kamena i crvene cigle. Ima pet vitkih kubeta. Nalazi se na Kosovu polju, gde je bio glavni sudar muslimanske Azije i hrišćanske Evrope. U ime hrišćanske Evrope srpski knez Lazar sa svojom krstonosnom vojskom primio je udar Azije, i po sudbi podlegao. No posvetio se i on i sva vojska njegova. A epopeja kosovske bitke najsličnija je našoj Mahabharati od svih epopeja hrišćanske Evrope. Gračanicu je postrojio veliki srpski maharadža Milutin u 14 veku. Za njega kažu da kad je seo na presto zavetovao se Bogu postrojiti onoliko manastira koliko ga Bog bude održao na prestolu. Vladao je 42 godine, i podigao je 42 hrama.
Potom evo nas u Pećkoj Patrijaršiji. Tu je kroz vekove bilo sedište poglavara srpske crkve, takozvanih patrijaraha. Neke su od njih Turci obesili. Hram je onizak; od tesanog žutog peščara. Ne tako visinom veličanstven kao Žiča, Studenica ili Gračanica, ali čini mi se, unutrašnjost njegova privlačnija je i za dušu ljudsku toplija i prisnija od svih drugih hramova koje smo videli. Hram je prepun grobova srpskih patrijaraha, svi u vidu teških kamenih sarkofaga.
Najzad evo nas u Dečanima. To je tek iznenađenje. Hram visok kao neka naša pagoda. Star 600 godina. Sav od šarena mramora. Pun znamenitih grobova. U jednom uglu kosturnice, gde se drže kosti umrlih monaha. Pred oltarom ćivot svetog kralja Stevana Dečanskog, sina kralja Milutina, ktitora Gračaničkog. Pod ćivot dovode bolesnike i isceljuju se. Dolaze i muslimani. Svakog petka muslimani iz blizine i daljine dolaze na poklonjenje ćivotu i na lečenje od raznih bolesti. Na sve strane žubore planinski potoci i izvori. Postoji i bujan izvor kisele lekovite vode. Neiskazana krasota!
Šta da ti na kraju kažem svetli Maharadžo? Videli smo ovih dana krasotu, mistiku i slavu, koju mi u Indiji ničim nismo premašili.
Tvoj verni i odani
 
Pandit Gauri Šankara

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *