NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 13
Rama Sisodija piše Halil Sead-Edinu u Delhi.
 
Selam, Halile moj.
Ja sam mislio, da ste vi muslimani najveća zla počinili u Indiji. Ali sam se prevario. Turci muslimani počinili su nesravnjeno veća zla hrišćanima na Balkanu. Zamisli samo: žive ljude na kolac nabijati! To nije činio ni Mogul a još manje Akbar u Indiji. I to stotine i hiljade nabijanih na kolac pa još kroz vekove. I tvoja muslimanska savest pobuniće se protiv ovoga. Ja znam da ti ne voliš Turke, pa ćeš njihova nedela baciti na njih kao Turke a ne kao muslimane. Zavojevači Indije Akbar[1] i Mogul[2], u prvo vreme pogubili su mnogo našeg naroda, ali docnije su ublažili svoje nasilne metode i stvorili snošljive uslove života. Naročito Akbar, koji je u toku vremena sve više pokazivao poštovanje prema religiji Hinduizma ukoliko se više upoznavao sa Vedantama i sa našim himalajskim asketima i mudracima. I ne samo da je zidao džamije nego je pomagao zidanje i pagoda. Još je i za svoje ministre uzimao Hinduse a ne Arabe.
Međutim Turci na Balkanu nisu ostavili nikakav dobar spomen. A vladali su nad ovim hrišćanskim narodima pola hiljade godina. Staru kulturu grčkih i srpskih kraljeva srušili su a novu nisu dali. Nisu ni mogli dati ono što sami nisu imali. Kao vojničko i zavojevačko pleme Turci su postepeno pokorili svu Aziju od Indije i Jemena pa do Pešte i Beča. I primali su od pokorenih naroda u Aziji i na Balkanu od njihove kulture ono što im je godilo. Pa čak kad su svoju državu trebali da učvrste i urede, sultani su uzimali dugo vremena Srbe, Grke i Jermene za velike vezire. Bilo je nekih deset samo Srba velikih vezira. To su bili čobani, koje su Turci zgrabili, odveli, poturčili i učinili janičarima. Ovi veliki veziri su više nego sami sultani proširili i utvrdili tursku državu u Evropi, čudo veliko. Celo jedno stoleće na turskom dvoru srpski jezik služio je kao jezik mode i diplomatije, slično francuskom u 19. veku.
Ti si književnik i pisac drama, Halile. Pa mislim da će te zadiviti kad ti kažem, da je istorija Srba dramatična isto tako kao i naša indijska; čak bih se usudio da kažem – i dramatičnija od indijske. Zbog toga je kod Srba i stvoren ep, tako opširan i tako dramatičan i sjajan, da mu u Evropi nema ravna. Samo narodi sa velikom dramatičnom istorijom imaju ep. Srpski ep je sličan jedino našim indijskim epovima: Mahabharati i Ramajani. Samo je srpskom epu jedan nedostatak, što nije povezan u jednu celinu. A to je stoga što Srbi nisu imali jednoga Omira, kao Grci, niti kakvoga Valmikia kao Indijani. No srpski ep ima nadmoćnost nad grčkim i indijskim epom u tome što je mnogo više zasnovan na stvarnosti nego na fantaziji, hoću reći: mnogo više na stvarnim istorijskim ličnostima i događajima nego na mašti i sanjariji.
Hoćeš li da ti navedem samo dva tri primera iz srpske istorije i narodne pevanije, koje bi ti mogao slavno dramatizovati? Evo:
Najmlađi sin kneza Nemanje Sava beži od svojih roditelja u sedamnaestoj godini u Svetu Goru, ili kako bi mi rekli u „šumski asketski univerzitet.“ Rastuženi roditelji pokušavaju da ga vrate, ali uzalud. On postaje monah, i privlači svoga staroga oca da se i on zamonaši. Dva starija brata Savina zavade se oko prestola, i Sava donosi mrtvo telo očevo, da nad njim izmiri braću. Postaje arhiepiskop nacionalne crkve srpske. Utvrđuje veru u narodu. Uči vlastelu i narod istini i svetom putu života, putuje dva puta u Jerusalim, pa u Vavilon, Egipat i Sinajsku Goru. Na poslednjem povratku umire u Trnovu, prestonici bugarskoj. Prenet u Srbiju. U vreme turskog gospodarstva, narod nalazi utehu i moralnu snagu na grobu njegovom. Da bi to prekratio, Sinan paša prenosi ga u Beograd i spaljuje na lomači. No kako pesma kaže: spalio je svečeve kosti a ne sveca. Od tada sveti Sava postaje još bujniji izvor utehe i snage svome narodu.
Kako ti se ovo dopada?
I još ovo:
Poslednji slobodni knez, srpski Lazar, sličan tragičnoj ličnosti poslednjeg slobodnog cara indijskog Priti Radžu, prima pismo od sultana Murata. Ili da se preda ili da mu iziđe na megdan. U isto vreme angel Božji javlja mu se i govori, da se on mora odlučiti ili za carstvo nebesno ili za zemaljsko. Ako se odluči za zemaljsko, pobediće Turke i ostaće car. Ako li se odluči za nebesno, on će poginuti i sva će njegova vojska izginuti. Mislio Lazar i mislio, kome će se privoleti carstvu. Kidao se i kolebao se. Ako se privoli carstvu zemaljskome, govorio je sebi, zemaljsko je za malena carstvo, ako li se privoli nebesnom, nebesno je uvek i do veka. Najzad, on se privoleva carstvu nebesnome, i gine u boju za veru hrišćansku. Sa njime gine na Kosovu polju sva srpska vojska. Ali Lazar postaje svetac, i njegovo telo do današnjeg dana čuva se u jednom manastiru kao neraspadnuto, posvećeno i čudotvorno. A slavna pogibija hrišćana na Kosovu postaje neiscrpni izvor nadahnuća za 15 narednih pokolenja srpskih.
A ovo kako ti se dopada, Halile? Uz to bih ti ja mogao dodati bezbroj sjajnih pojedinosti, koje bi ti prosto gutao od miline i čuda.
Ako želiš, ja ću te pretrpati pismima sa stotine ovakvih dramatičnih scena iz srpske istorije. Piši mi i javi. Za tebe sam gotov sve učiniti. Ti nisi Turčin. Ti si poreklom od kšatrija iz Arabije, koji su pod Akbarom pokorili Indiju. Tvoja islamska vera sastoji se u milosti a ne u nasilju. Ne na vrhu prorokova mača nego u dubini Alahova srca.
 
Tvoj Rama Sisodija
 


 
NAPOMENE:

  1. Akbar, musliman, osvajač Indije u 13. veku. Akbar je arapska reč i znači pobedilac. Car Akbar je slavljen kao mudar i umeren vladar. On je bio širokogrud prema nemuslimanskim verama u Indiji u tolikoj meri, da je pomagao zidanje bramanskih pagoda i da je za svoje ministre uzimao Hinduse nemuslimane. Ali je po zlu ostao poznat njegov praunuk Aurangzeb, strašan muhamedanski fanatik i krvolok.
  2. Mogul. Mongolski osvajač Indije, pod kojim je Indija ljuto propištala.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *