NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 11
Pandava načelnik grada Benaresa piše Rami Jamuni Sisodiji.
 
Želim ti mir duši i svetlost nogama.
Došli su neki tvoji rođaci u ovaj sveti grad sa ostalim poklonicima, pa su mi isporučili tvoj pozdrav. Vele mi da si se u jednom pismu žalio: „Moj drug Pandava me baš zaboravio!“ Kad sam to čuo, odmah sam otišao u hram Šivin i prineo žrtvu za tvoje dobro. Verujem, da je ta žrtva uticala na tvoju dušu, da se razvedriš i prema meni odobrovoljiš.
Nemoj ni ti ceniti prijatelja prema čestim pismima. I dva vola koji dugo u jednom jarmu vuku kad se rastave čeznu i riču jedan za drugim, kamoli ljudi i bez pisama. Meni su dolazili dani kad sam hteo rikati od muke što si ti daleko od mene. Nisi mi izlazio iz uma naročito u ovo bezkišno vreme kada Benares predstavlja pravi mravinjak od bezbrojnih poklonika iz cele Indije. Ti si po zavetu svake godine u ovo doba dolazio u sveti grad Benares[1] i pomagao mi mnogo i mnogo. Samo prisustvo pravog prijatelja velika je pomoć i bez ikakve aktivnosti. Kad si ti sedeo pored mene ja sam osećao dvojnu snagu.
Nije mi muka od naših ljudi nego od Evropejaca. Teže je u ovo vreme smestiti stotine Evropejaca nego hiljade Indijana. Jer svaki od njih stotinu traži zasebnu sobu u hotelu, dok naši kao što znaš, ne traže ništa nego spavaju po ulicama, po poljima, na obalama Ganga i u čamcima. No još teže od toga jeste negodovanje i roptanje našeg naroda protiv njih. Naš svet dolazi u Benares da zasiti dušu dok evropski turisti, novinari i avanturisti dolaze da zasite oči, da fotografišu i bez kraja fotografišu, da površno sve opišu i da zarade pare na fotografijama i opisima. U suštini oni ništa ne razumeju; njihovo znanje dolazi samo kroz oči. Njima je neshvatljivo čudo, kad vide mnoge naše ljude koji po ceo dan sede na obali reke i namerno ne otvaraju oči od izlaska i zalaska sunca.
Pa ipak ti si mi u pomoći iako si u daljini. Jer pomislim, kad je meni ovako teško od jedne šake Evropejaca u Benaresu kako li je tek mome Rami usred Evrope među Evropejcima. Ta pomisao mi daje snage i hrabrosti za rad i strpljenje. No moram ti u poverenju reći, da mi dolazi pomisao da se udaljim u šumu i da postanem Sanijazi. Šta veliš ti na to? Jer život je gorčina i opsena. Šakjamuni[2] je u svemu imao pravo. I kad naiđu trenuci slasti i radosti to samo povećava gorčinu koja sledi za njima, kao što točak sledi točku.
Aj, koliko gorčina i jada! Sinoć su mi doneli moga slugu iz polja mrtva. Piton (zmijski car) obavio se oko njega i umrtvio ga. Takva mu je Karma. Opet kobre su ove godine naročito jarosne na ljude. Svaki dan biva po nekoliko slučajeva smrti od njihova ujeda. Zato sam naredio, da se u hramu zmija daje bolja hrana kobrama i da se pale žrtve bogu Agni.
Pored toga strah od kuge ne da mi mira. U nekim selima nedaleko od Benaresa pojavila se kuga. Pa strahujem da se ne prenese i u ovaj grad gde su se stekli ovoliki poklonici iz cele Indije, te se zaraza ne raznese svuda.
No najzad šta vredi strahovati? Muslimani kažu ništa ne biva bez kismeta a mi opet kažemo ništa bez karme. Karma nas donosi u ovaj život i odnosi iz ovog života, i opet donosi i opet odnosi. Točak rađanja i umiranja i ponovnog rađanja ni bogovi ne mogu zaustaviti, kamoli mi ljudi.
A sad da prestanemo. Da ti ne navaljujem još i Indiju na glavu. Dovoljno ti Evropa pritiskuje glavu, i glavu i srce.
Napisah ti ovo i ovoliko koliko da i mastilom posvedočim moju ljubav prema tebi, ljubav koju srce moje posvedočava svakim svojim nečujnim otkucajem.
 
Tvoj Pandava
 


 
NAPOMENE:

  1. Benares. Smatra se svetim gradom u Indiji. U njemu su mnogi hramovi mnogim božanstvima. Leži na ušću Ganga u more. To je grad hadžiluka za Indijane kao Meka za muslimane.
  2. Šakjamuni. Tim imenom naziva se Buda. Umro je oko 480. g. pre Hrista.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *