NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » INDIJSKA PISMA

INDIJSKA PISMA

 

INDIJSKA PISMA
 
PISMO 9
Gospođa Indumati piše svome suprugu Pandit Gauri.
 
Želim ti mir, blaženu mokšu, – više tebi nego sebi.
O kako bi se radovala kad bi mogla da ti napišem pismo koje bi te razveselilo kao buket mirisnog cveća. Ali ovoga puta uskraćena je ta radost i meni i tebi. Ovo moje pismo je od samoga trnja. Hrišćani pričaju, kako su Jevreji stavili na glavu Hristu trnov venac mesto zaslužene carske krune, i kako se krv lila niz Njegovo lice ispod trnovog venca. Tako valjda hoće i naši bogovi indijski, da poneko od nas ponese na glavi trnov venac od ljudi bezbožnih i nepravednih.
Poznati vojvoda Ramačandra, od slavne familije indijskih kšatrija, napisao mi je pismo moleći me da što pre odem do stare gospođe Katjajane, majke tvoga druga i saputnika Rame Sisodije. Zbog čega – to mi nije rekao. Ali ja sam slutila zlo. Kad sam stigla u dom kneževa Sisodija, rekli su mi da je stara gospođa uhapšena i da je do nje nemoguće doći. Kad sam upitala za mladog kneza Ardžunu, brata Raminog, sluge su s gorkim osmehom odmahnuli glavom i prećutali. Šta da činim, mislila sam? Šta je to vojvoda Ramačandra hteo sa mnom? Velika zagonetka. Odem odmah u obližnji hram boga Šive i prinesem žrtvu u cveću i maslu, pa se uputim pravo tamnici.
– Da li je tu plemenita gospođa Katjajani Sisodija i da li bih mogla s njom govoriti? – upitah tamničara.
– Tu je, no nemoguće je s njom govoriti.
Dala sam mu bakšiš, oprosti.
Kad me je stara gospa videla, briznula je u plač. I kroz plač otpričala mi je dve svoje zaista gorke muke.
Prva muka što je uhapšena. A uhapšena je što je, prema saznanju policije, pobudila Sakuntalu, mladu udovicu Kabirovu da se preda na spaljenje, i što je pri samom činu spaljivanja pomagala joj da se obuče, i hrabrila, i sve ostale ludorije što policijski agenti mogu natovariti na jednog čoveka, da bi se pokazali zaslužni svoje plate. Kao što ti je poznato, zakon protiv spaljivanja udovica je veoma strog, tako da stara gospođa Sisodija očekuje najgore.
No druga muka je strašnija od prve. Ona misli, da ju je policiji dostavila nekakva novinarka, amaterka, šoferka, šta li ne znam, po imenu Gledis Fakharson, u koju se zaljubio njen mlađi sin, knez Ardžuna. Ta dama je, kaže, mnogo starija od Ardžune, a vladanja i ponašanja je takvog da je uopšte njena pojava u našoj božanskoj Indiji jedna gnojna rana. Pa još zamislite takvo jedno lice u vezi sa slavnom kšatrijskom i kneževskom familijom Sisodija!
No uz tu sramotu dolazi još jedna sramota koja pada na kuću vojvode Ramačandre. Još pre sedam godina ćerka Ramačandrina je verena za Ardžuna. A sada Ardžuna nju napušta i budali se sa nekakvom – kako joj rekoh ime – Gledis Farkharson (yh, da strašna imena). Sad sam razumela, zašto je meni pisao vojvoda Ramačandra. Ali opet nisam mogla da razumem, zašto su mene u sve ovo umešali i šta bih ja tu mogla pomoći.
– Ništa drugo, kćeri moja zlatna, ništa drugo nego samo da pišeš Pandit Gauri Šankari, da on to nekako postupno i vešto saopšti mome Rami, suncu života moga. Uskraćujući mu najveći bol a njemu će bogovi javiti šta treba da čini.
Kad sam izašla iz tamnice na mračnu ulicu neko me uhvati za ruku. Uplaših se i trgoh:
– Ne boj se, plemenita Indumati, neka te Višnu nagradi hiljadostruko za tvoju dobrotu. Zar me ne poznaješ? Nesreća me je izmenila i briga postarila. Ja sam vojvoda Ramačandra. Hvala ti što si me poslušala i došla.
– Ništa, odgovorih ja, meni je samo žao što ne vidim baš ništa šta bih mogla poslužiti i tebi i staroj gospođi Katjajani.
– Možeš mnogo, reče vojvoda, upravo sve. Piši svom suprugu i našem čuvenom Braminu, koga i sam maharadža ceni iznad svih bramina svog carstva, piši mu da kaže Rami kakvu je sramotu naneo Ardžuna i na njegov i na moj dom. Neka mu otvoreno kaže da ću se ja postarati da Ardžuna svojom krvlju opere dve sramote sa dve indijske kšatrijske kuće.
Evo ti dakle trnja više nego što si očekivao. Žalim, ali šta da činim? Kad ruže precvetaju trnje ostaje. I samo je trnje trajno i neprolazno. Bujica života muti iznenadno naše tihe vode i naše izvore zatrpava kamenjem.
Čini kako znaš. Ja ti u ovome ne umem biti savetnik. Samo ti mogu reći da svom dušom delim bol stare Katjajani i gnev vojvode Ramačandre.
Poštuje te i klanja ti se
 
Indumati

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *