NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Imam probleme sama sa sobom

Imam probleme sama sa sobom

Pitanje:
Pomaže Bog, mlada sam, jako pozitivna i komunikativna ličnost, ali već duže vremena imam probleme sama sa sobom. Prvi problem i verovatno najveći je što mi vera u Boga više nije jaka kao pre. Ustvari nisam sigurna ni da je imam više. Uvek sam bila dobar đak, rado sam učila, a sad sam zapustila svoj fakultet i obaveze toliko da nisam sigurna da ću išta moći da popravim, a to me ubija. Bolesna sam, i sama bolest nije izlečiva, ali mogu da živim kvalitetno s obzirom da postoje još gore bolesti od moje. Bolest može da stagnira niz godina, da se povuče, a može i da bude gore. Muči me silna depresija koja mi svake toliko kuca na vrata. Izvesno vreme budem raspoložena, sa jakom voljom i željom za sve, i odjednom počnu da mi naviru loše misli. U meni je prisutno opšte nezadovoljstvo, usamljenost, iako mi roditelji nude podršku i tu su uz mene.
Sa sestrom nisam u dobrim odnosima a nekada smo bile najbliže. Udaljile smo se i ne komuniciramo uopšte, što mi jako teško pada.
Imam vezu zbog koje mnogo patim i brinem zbog dečka, jer i on ima svoje probleme i znam da je nezadovoljan. Veza nam je zbog toga pod znakom pitanja, što me dodatno uznemirava. Pokušavam da se posvetim obavezama i uspeva mi jedno vreme, ali onda mi opet u misli dođu svi problemi. Ne mogu da pomognem dečku (bar kao moralna podrška, da saslušam..) jer se to od mene ne traži, a i odbija se bilo kakva pomoć (veza je na daljinu) .
Bolest i depresija utiču na mene u toj meri da počinjem da sumnjam u sebe. Plašim se da će neko morati da brine o meni, da ne oteram voljene od sebe. Strah me je da neću moći da obavljam osnovne dnevne aktivnosti. Uhvatio me neki strah od samoće… itd.
Želim da svoje misli uskladim sa srcem, osećanjima, ali mi nikako ne uspeva… nisam ni tu ni tamo… šta god pokušam da uradim, naiđem na prepreku, nerazumevanje… Uspostavim dobar odnos (sa sestrom npr.) i nakon određenog vremena opet sve iz početka.
Grešim kao i svi ljudi, ali nisam zlonamerna itd…. jednostavno, zapelo je.
Sestra će uskoro da se seli u drugu državu, postane majka, a ja neću biti deo toga.
Znam da ovo ne zvuči uopšte grozno kad se pročita, ali dok ovo pišem suze liju. Verovatno zbog toga što o tome ne pričam inače.
Majka me ponekad uteši. Mada ni nju ne volim da zamaram, pošto je i ona bolesna. Obično svoje probleme i dileme zadržavam u sebi.
Hvala što ste pročitali napisano.
Mnogo mi znači.
Pozdrav…
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Iz tvoje poruke sam razumeo da ti ovo pada teško, da možda bude i pogoršavajuće, da može da izgleda i bezizlazno. Takođe mi izgleda da to, što tako loše stanje i stvari izgledaju moguće u tvom životu, dobrim delom doprinosi i tvojoj depresiji, gubljenju pozitivne i komunikativne sposobnosti, koje verovatno nosiš još iz detinjstva.
Nije olakšavajuće, ali bih iz iskustva rekao da smo gotovo svi takve slične, lakše ili teže stvari, proživljavali i preživljavali na prelazu iz detinjstva u mladićko doba, a ponekad i duže, do prvih nagoveštaja starosti. Naravno, činjenica da gotovo svi prolaze kroz takve periode u životu nikome nije olakšala položaj, ali je ostala važan faktor koji nebi trebalo ignorisati. Zašto? Zato što je to sasvim normalan i prirodan period suočavanja sa realnošću. A realnost može da bude sa bezbroj loših i dobrih mogućnosti.
Deca, koja imaju manje – više normalno detinjstvo, brinu gotovo isključivo o roditeljskoj pažnji, o drugovima i drugaricama, igrama, radostima, lepim, prijatnim i veselim stvarima u životu. Mladićko doba nosi sobom početak brige o budućnosti i ispunjavanju svog života. Ta briga može od nekih da napravi ambiciozne karijeriste, od nekih drugih ćudljive, sladostrastne materijaliste ili epikurejce, a od nekih trećih možda nekakve uplašene slabiće, koji misle da je život prema njima bio vrlo nepravedan. Naravno, postoji i bezbroj drugih kombinacija i karaktera, u zavisnosti od lične snage i životnih prilika.
Neko je rekao da ljudi uglavnom liče ili na muve ili na pčele: Ako muvu, koja leti po bašti, upitamo da li zna gde se nalaze ruže, ona će odgovoriti da nema pojma i da ne zna šta je to ruža. Ona će naći neko đubre i sleteće na njega. Ako upitamo pčelu gde u toj bašti ima đubreta, ona će odgovoriti da ne zna šta je to đubre i gde se ono može naći. Ona je upravo bila na ruži, pokupila polen i ide da ga smesti u svoja saća.
Da bi povratila svoju unutrašnju radost i snagu potrebno je da, bez obzira na prilike u kojima se nalaziš, u svom srcu znaš da prepoznaš i čuvaš duhovne životne vrednosti (hrišćanske vrline: smernost, darežljivost, moralnu čistotu, milosrđe, uzdržljivost, krotost, revnost u veri i molitvi…) .
Ako hoćeš da se uspešno odbraniš od crnih misli i depresije, onda, čim ti one počnu da dolaze, istog trenutka počni da budeš zahvalna Bogu za sve što ti je dao, kao i svim drugim ljudima za svaku, pa i najmanju stvar, koju su ti pružili ili učinili. Pomisli, seti se, razmisli, šta ti je Gospod sve dao, šta su ti roditelji mnogo puta i svaki dan pružali, drugovi, prijatelji, rođaci… Neprijatelj čoveka đavo pomućuje misli i navodi metež razuma. Ali, zahvalnost, blagodarnost, daje smirenje i nadu na Boga, molitvu i milost, pojačava veru i odbija svaki napad demona.
Pozdravlja te, O. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *