Ikone, ostatak tradicije idolopokloničkog doba

Pitanje:
Imam jedno pitanje vezano za ikone. Naime, moje mišljenje je da ikone predstavljaju direktno nepoštovanje prve Božije zapovjesti. Znam da je stav naše Crkve da su ikone predstavljanje stvarnih događaja a ne Boga samog, ali ako On kaže ‘Ne gradi lika rezana niti KAKVE SLIKE’ onda bi to trebalo da znači nikakve, a ‘ma hajde mozemo mi stvarne događaje slikati’ (oprostite ako zvuči uvredljivo – nije mi namjera) . Kao drugi argument bih navela predstavljanje lika Isusa Hrista- on je Bog ali i čovjek – Njegovo značenje i rođenje ima duhovnu svrhu (izvođenje na pravi put) , a ne materijalnu. Njegovo materijalizovanje kroz ikone, po mom mišljenju, udaljavaju nas od Njega samog. Isto tako, kod nas je običaj da se npr. pri ulasku u crkvu odmah prilazi ikoni koja se cijeliva – zar to isto nije nepoštovanje Boga, jer on kaže ‘NEMOJ im se KLANJATI niti im SLUŽITI’? Zar ikone nisu ostatak tradicije idolopokloničkog doba? Zašto Pravoslavna Crkva nije prihvatila stav katoličke (čini mi se da su ikone bile jedan od glavnih razloga velikog raskola) ? Ova pojava mi uistinu nije jasna, te vas molim da mi razjasnite stav Crkve o tome. Hvala Vam! Pozdrav!
Ana


Odgovor:
Što se tiče Vašeg pitanja o ikonama, ono je zaista kompleksno i traži veoma opširan odgovor. Ja ću pokušati samo kratko da navedem nekoliko bitnih
činjenica.
Prije svega želim da naglasim da nema nikakve veze između ikona i velikog raskola. Oko ikona su se vodile velike polemike i treba naglasiti da je zapad po pitanju istih u to vrijeme bio „pravoslavniji“ od samog istoka. To znači da tadašnji zapadni dio, tada jedne crkve, uopšte nije dovodilo u pitanje vrijednost ikona. Samo poštovanje ikona utvrđeno je i objašnjeno na Sedmom Vaseljenskom Saboru 787. Slicna pitanja koja Ste postavili u svom pitanju postavljali su i ikonoborci tj. oni koji su se zalagali za nepoštovanje i uništavanje svetih ikona, pri tome se pozivajuci na jevrejsku tradiciju. Pri tome su zaboravili kako je bila uređena Skinija (bogoslužbeni šator sastanka) i to direktno po Božijem naređenju, a kasnije i sami Solomonov Hram.
Najbitnije je da kažem da poklonjenje ikonama ima svoj izvor u najvažnijoj činjenici istorije tj. u ovaploćenju (očovječenju) Hristovom. Dakle Hristos je
Bogočovjek (Bog i Čovjek) jedna Ličnost koja svojim dolaskom i boravkom u istoriji daje nama mogućnost da Lik možemo predstavljati i poštovati. Shodno tome
možemo predstavljati i poštovati svetitelje. Opet naglašavam da je ovo zaista kompleksna tema, a ja ću u još nekoliko rečenica pokušati pojasniti.
Dakle, ikonama priliči poklonjenje, ali ne i bogosluženje (obožavanje) . Pri tome treba napomenuti da se mi ne poklanjamo materijalu, ili materiji od koje je ikona sačinjena, nego se poklanjamo ličnosti čiji lik ikona predstavlja. Da uprostim objašnjenje: Kada imate sliku voljene osobe, pa zbog fizičke razdvojenosti iskažete svoju ljubav prema toj osobi poljubivši njenu sliku, vi
ljubite papir, ali ne zato što volite taj papir i boje, nego ličnost koja je predstavljena na slici.
Znaci vaša ljubav nije upucena papiru i boji nego živoj ljubeljnoj ličnosti.
Zbog toga što ne smatram da sam i okrznuo ovako siroko postavljeno pitanje, molim Vas, da ukoliko zaista imate interesovanja po ovom pitanju, a i zbog vaše duhovne koristi pročitate nešto o Sedmom Vaseljenskom Saboru, jer zaista nema svrhe da to ja objašnjavam.
srdačno
o Strahinja Janjić

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *