И српски патријарх у посети Великој Британији – састанак са надбискупом Кантерберија

Лондон – Српски патријарх Иринеј рекао је током посете надбискупу од Кантерберија да “хришћанске цркве морају да пронађу начине да склоне у страну оно што их раздваја”.

189300757157fc94c0db6c2472680535_v4_big

Патријарх Иринеј је рекао да је свет тренутно презасићен конфузијом и немирима и да у таквој ситуацији цркве морају да пронађу начине да се додатно приближе људима.

“Истовремено, потребно је да изнутра наставимо да градимо оно што нас све зближава, а постоји много тога што делимо ми и католици, као и протестантски свет”, рекао је Иринеј.

Српски патријарх је током званичне посете Енглеској рекао да је то темељ на коме би требало да се граде заједнички односи.

“Верујем да је то воља Божија и да је то оно што Бог очекује од нас. Зато ми морамо да будемо слуге тог задатка, да ширимо Јеванђеље у нашем времену и нашем свету”, рекао је Иринеј.

Из Ламберт Паласа је саопштено да је надбискуп од Кантерберија Џастин Велби, на стогодишњицу првог православног служења у Катедрали светог Павла, угостио патријарха Иринеја “у значајном разговору”.

“Уприличен је значајан разговор уз топлу добродошлицу и пријатељство надбискупа и патријарха и њихових делегација, који су сигнал обнове дугих и блиских односа енглеске цркве и СПЦ”, саопштено је.

Како је саопштено, надбискуп и патријарх су се састали како би разговарали о “низу питања”, међу којима су духовни живот две цркве, њихов рад са младима, сиромашнима и избеглицама, али и о проблемима модерног друштва, као и о “обнови СПЦ као места за духовно уздизање и посвећености након колапса под комунизмом”.

Надбискуп Велби је рекао и да је Србија у протеклим месецима на себе преузела велики терет, јер Европа “није јединствено реаговала” на мигрантску кризу.

Надбискуп Џастин Велби, кога је у Енглеској посетио српски патријарх Иринеј, рекао је да то није први пут да Европа не одговара на изазов јединствено, што је оценио “трагичним”, и додао да је Српска православна црква у овој ситуацији показала своју веру.

“Данас, Србија се налази на самој граници Европе и суочава се са десетинама хиљада оних које је тама истерала из њихових домова”, рекао је Велби.

Такође, Иринеј и Велби су разговарали о обнови односа СПЦ и Англиканске цркве.

“Хвала патријарху Иринеју на невероватно великодушном гостопримству које СПЦ пружа англиканској заједници у Србији већ стотину година”, рекао је Велби.

 

Извор: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=10&dd=19&nav_category=78&nav_id=1189573

Save

6 Comments

  1. Пре шамара итекако су разговарали на Сабору. Ко зна можда су неки из Аријеве делегације се вратили на прави пут…..ко зна….само Свезнајући.

  2. Покушавам да замислим овакав разговор Николаја Мирликијског са Аријем, о обнови односа Хришћана са аријевцима. И Арије беше “хришћанин”, као и овај јеретик Велби, зар не?

  3. Постоји само један начин да се премосте разлике, а то је да се иноверници поврате у једну, свету, саборну и апостолску Цркву, т.ј. да се поврате Богу, на начин на који је Он одредио. Нема друге. Чему стално увијања и разводњавања, и то, ни мање, ни више, него од нашег поглавара? Око материјалног је лако договорити се, то, чак, није ни проблем. Око духовног, па… ,,Ко није са мном- против мене је, и ко са мном не сабира- расипа.”

  4. Dobro je razgovarati,obilaziti,pogotovo tamo gdje su inoslavni.Obnavljanje veza,dobri odnosi,svjedočenje,razgovaranje o aktualnim pitanjima i problemima je izazov,obaveza koja proizlazi iz jevanđelja.Treba govoriti ,međutim,o sličnostima ali i razlikama.To je realnost.Držanje jedne komponente stvara razne nedoumice.Ako je pristup mlak,stvara se dojam o istoj crkvi koja se razgranala,istom rangu hrišćana,apostolskom nasljeđu koje je u vremenu bez prekida i anomalija.Samim tim i tajne Crkve imaju drugi “prizvuk i karakter”.Sve dobiva relativitet i biva pokriveno ljudskim slabostima.Na tu kartu igraju ekumenisti i na tome im treba “odati priznanje”.Otvoreni razgovor o sličnostima i spornim i bolnim pitanjima je misionarska obaveza.Ona zahtijeva veliku hrabrost i mudrost.U protivnom sol će obljutavit…….

  5. Брате Дамјане, добро би било да ова питања поставиш свом парохијском свештенику, или свом духовнику. Они ће ти дати најбоље одговоре. Ми православни, по учењу наше свете Цркве и Светих отаца, наших нелажних учитеља и путеводитеља, не верујемо сами себи, због наше пале и изопачене природе у овоме свету, склоније злу него добру, него питамо Господа Духа Светога за савет и послушни смо Њему у свему. Његова воља нам се открива кроз нашег духовника или свештеника. Наша пала и огреховљена природа често нас заводи у прелест. Зато јој не треба веровати, него пре питати Цркву за савет и после тога – послушати Цркву. Наше мишљење треба да буде мишљење Бога, а не последица самовоље која је увек од злога. Ето, то су неке помисли у односу на ово што си написао. Желим ти од Бога здравље и да одговоре добијеш од свете Цркве, а не од свог умовања.

  6. Боже, шта има лошега у томе да хришћани разговарају? Па зар није ми драги Бог дао заповест да волим ближњега као самога себе? Зар није у мојој личној вољи и слободи коју ми је дао сам Бог, да одлућујем како ћу се Њему молити?