Питање:
Помаже Бог Оци
Имам 21 годину и у последње време ми се јавио проблем. Био сам “нормални урбани” православац до пре месец ипо. Онда, никаквим посебним догађајем, готово преко ноћи сам се много више вратио својој вери и уживам у сваком дану читајући свете оце. У цркву одем одприлике једном месечно и једном до два буде годишње (Божићна и (или) Велика Пост) се причешћујем. Тако је било још од детињства. Е сада о мојој тешкоћи. Наиме, пре неких месец дана јавио се проблем док се молим и просто не могу више да га поднесем. Колико год ово звучало чудно…мене нешто тера да опсујем управо тог коме се молим. Оци, ја ту мисао не прихватам као своју, гадим се, сваки пут кад ми то прође кроз главу молим за опроштај и ако не кажем својевољно, плашим се да ме Бог не казни. Можда ћете се питати како је то могуће. Стварно не знам…знате и сами да је мозгу потребно делић секунде да му нешто прође кроз главу и кад дође оно “нешто” што баш желиш да одагнаш тј. да отераш. Управо ти се та мисао опет враћа и враћа. Много пута не могу да се концетришем на молитву јер нон стоп морам да пазим да ми кроз мозак негде изнутра (у делићу секунде) не прође та мисао кроз главу. У тој мисли, ја за делић секунде једноставно опсујем. Али ја то не желим…понекад се ознојим док се молим колико се чупам од тога. Чисто напоменути да се у 90% случајева ради о Богородици. Плашим се да вам ово пишем..и дуго сам одлагао али више не могу. То је мини делић секунде на кој моја свест готово не утиче јер иначе сам себи не могу да објасним. Молим се ујутро када устанем, увече пред спавање и пар краћих молитви у току дана и често морам да одганам те мисли, готово жмурим и вртим главу лево десно… али много пута се деси да опсујем. Пар пута нпр. дођем до пола (псовке) и окрећем главу и мислим на нешто друго и тако је прекинем што не значи да неће доћи опет пар за пар секунди. Проблем је тај такође да ми то у великој мери долази заједно на помисао да требам да се помолим. Просто ме нервира! Како да се опходим према тој мисли? Дали ће Бог знати да ја то не прихватам као своје јер то ипак, Оци, много пута пролази кроз мој ум сопствени? Знам да Он све види све зна али ово ме ипак плаши…
Хвала Вам најлепше унапред
Златан
Одговор:
Драги Златане, Многим људима, па чак и монасима су за време молитве разне, па и хулне мисли, пролазиле кроз главу. Једном је један млађи монах упитао старца у вези одвратних помисли које му долазе. Како да их се отараси? Старац је одговорио: „Мисли лете као птице. Птици не можеш да забраниш да ти прелеће преко главе. Али, можеш да јој забраниш да направи гнездо на твојој глави.”
Да сам на твом месту, ја бих само игнорисао такве помисли и трудио се постојано на своме путу ка Богу. При томе је врло важно да тај труд не буде грчевит, да није напет и да се у њега не увуче нека сумња. Јер, све су то ђаволске сплетке и мреже. Као што и сенка која падне земљу или на воду – није део ни земље ни воде, тако и та мисао није твоја. Имам утисак да ти се ђаво руга. Бог свакако зна да то није твоје, као што и није. Он то зна боље од тебе и мене, па није потребно да се секираш око тога.
Поздравља те, о. Срба
