NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Hulne misli u toku molitve

Hulne misli u toku molitve

Pitanje:
Pomaže Bog Oci
Imam 21 godinu i u poslednje vreme mi se javio problem. Bio sam „normalni urbani“ pravoslavac do pre mesec ipo. Onda, nikakvim posebnim događajem, gotovo preko noći sam se mnogo više vratio svojoj veri i uživam u svakom danu čitajući svete oce. U crkvu odem odprilike jednom mesečno i jednom do dva bude godišnje (Božićna i (ili) Velika Post) se pričešćujem. Tako je bilo još od detinjstva. E sada o mojoj teškoći. Naime, pre nekih mesec dana javio se problem dok se molim i prosto ne mogu više da ga podnesem. Koliko god ovo zvučalo čudno…mene nešto tera da opsujem upravo tog kome se molim. Oci, ja tu misao ne prihvatam kao svoju, gadim se, svaki put kad mi to prođe kroz glavu molim za oproštaj i ako ne kažem svojevoljno, plašim se da me Bog ne kazni. Možda ćete se pitati kako je to moguće. Stvarno ne znam…znate i sami da je mozgu potrebno delić sekunde da mu nešto prođe kroz glavu i kad dođe ono „nešto“ što baš želiš da odagnaš tj. da oteraš. Upravo ti se ta misao opet vraća i vraća. Mnogo puta ne mogu da se koncetrišem na molitvu jer non stop moram da pazim da mi kroz mozak negde iznutra (u deliću sekunde) ne prođe ta misao kroz glavu. U toj misli, ja za delić sekunde jednostavno opsujem. Ali ja to ne želim…ponekad se oznojim dok se molim koliko se čupam od toga. Čisto napomenuti da se u 90% slučajeva radi o Bogorodici. Plašim se da vam ovo pišem..i dugo sam odlagao ali više ne mogu. To je mini delić sekunde na koj moja svest gotovo ne utiče jer inače sam sebi ne mogu da objasnim. Molim se ujutro kada ustanem, uveče pred spavanje i par kraćih molitvi u toku dana i često moram da odganam te misli, gotovo žmurim i vrtim glavu levo desno… ali mnogo puta se desi da opsujem. Par puta npr. dođem do pola (psovke) i okrećem glavu i mislim na nešto drugo i tako je prekinem što ne znači da neće doći opet par za par sekundi. Problem je taj takođe da mi to u velikoj meri dolazi zajedno na pomisao da trebam da se pomolim. Prosto me nervira! Kako da se ophodim prema toj misli? Dali će Bog znati da ja to ne prihvatam kao svoje jer to ipak, Oci, mnogo puta prolazi kroz moj um sopstveni? Znam da On sve vidi sve zna ali ovo me ipak plaši…
Hvala Vam najlepše unapred
Zlatan


Odgovor:
Dragi Zlatane, Mnogim ljudima, pa čak i monasima su za vreme molitve razne, pa i hulne misli, prolazile kroz glavu. Jednom je jedan mlađi monah upitao starca u vezi odvratnih pomisli koje mu dolaze. Kako da ih se otarasi? Starac je odgovorio: „Misli lete kao ptice. Ptici ne možeš da zabraniš da ti preleće preko glave. Ali, možeš da joj zabraniš da napravi gnezdo na tvojoj glavi.”
Da sam na tvom mestu, ja bih samo ignorisao takve pomisli i trudio se postojano na svome putu ka Bogu. Pri tome je vrlo važno da taj trud ne bude grčevit, da nije napet i da se u njega ne uvuče neka sumnja. Jer, sve su to đavolske spletke i mreže. Kao što i senka koja padne zemlju ili na vodu – nije deo ni zemlje ni vode, tako i ta misao nije tvoja. Imam utisak da ti se đavo ruga. Bog svakako zna da to nije tvoje, kao što i nije. On to zna bolje od tebe i mene, pa nije potrebno da se sekiraš oko toga.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *