NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SVETI ROMILO RAVANIČKI
 

Prepodobni i bogonosni otac naš Romilo Ravanički se slavi 16/29. januara. rodio se u Vidinu. Roditelji mu na svetom krštenju dadoše ime Rajko, vaspitaše ga i odgajiše u nauci i zakonu gospodnjem. Zamonašio se najpre u manastiru Presvete Bogorodice Odigitrije u Trnovu. Potom je bio učenik svetog Grigorija Sinaita,[1] koji je zbog najezde Turaka došao u Srbiju, kao i mnogi drugi Sinaiti tokom XIV i XV veka. Podvizavao se u nekoliko manastira u Srbiji: sv. Roman kod Đunisa, Ravanici (gde je zajedno sa njim bio i Konstantin Camblak), gde se sveti Romilo upokojio u Gospodu oko 1375. godine. Iako mu je otac poreklom bio Grk a ma-jka Bugarka, zbog toga što se podvizavao u Srbiji i svojim molitvama činio mnoga čudesa, on je jedan od najpoštovanijih svetitelja kod nas.
 


 
NAPOMENA:

  1. Po narodnom predanju naziv Sinaiti se prvenstveno odnosi na učenike prepodobnog Romila Ravaničkog i prepodobnog Grigorija Mlađeg Sinaita (Gornjačkog), čije su duhovne matice bile manastir Ravanica i manastir Gornjak. Sinaita je najviše bilo u Moravskoj Ssrbiji, od Morave i Mlave do Ddunava i Banata, ali ih je bilo i po drugim srpskim krajevima, osobito u Metohiji, oko Prizrena, u Zeti Balšića, pa sve do Meteora u Tesaliji. Naziv „sinaiti“ vezan je posredno ili neposredno, za Sinajsku Goru i njen čuveni manastir, kao jedan od najznačajnijih duhovnih centara hrišćanske vaseljene. Još od vremena Svetog Save, veze Srbije sa Sinajem su obično išle preko Palesti-ne, gde je postojalo nekoliko srpskih metoha: sv. Đorđa u Akri, sv. Jovana Bogoslova na Sionu u Jerusalimu, itd. Kraljica Jelena i njeni sinovi Dragutin i Milutin su bogato darovali Sinajski manastir, u kome je krajem XIV veka bio i jedan iguman Srbin, po imenu Joanikije. sačuvano je deset povelja cara Dušana sinajskom metohu u Serezu. Neposredni povod za preseljavanje monaha iz Palestine i sa Sinaja bili su provala Mongola u Siriju u XIV i XV veku, kao i ratovi između Memeluka i dinastije Jejubita, koji su besneli u Siriji i Palestini polovinom XIV veka. Što se tiče po-voda za doseljavanje svetogorskih isihasta i monaha, učenika Grigorija Sinaita, iz Bugarske u srpske krajeve, to je bio Ma-rički poraz (1371.) i nesigurnost zbog stalnih upada razbojnika. Posle Maričke bitke, kaže se u žitiju prepodobnog Romila, mnogi Svetogorci i pustinjaci, od straha Agarjanskog „ot Svetije Gori izbegoše“. – Mitr. amfilohije: sinaiti i njihov značaj u životu Srbije XIV i XV veka – http://beleske.wordpress.com/razno/sinaiti-i-njihov-znacaj-knjiga-jm-amfilohije/

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *