NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
DOBIJANJE TOMOSA (POVELJE) O OSNIVANJU HILENDARA
 
Umetnik je prikazao romejskog (vizantijskog) cara Aleksija III Anđela, kako 1198. godine predaje sv. Stefanu Nemanji (u monaštvu Simeon) povelju kojom se daruju manastir Hilendar i svetili-šte u Milejama „da budu Srbima na poklon večni“. Naime, na molbu sv. Stefana i njegovog sina sv. Save, car Aleksije je pristao da to učini, pošto je molba imala pristanak i podršku celog svetogorskog bratstva.
Zahvaljujući dalekovidosti svojih osnivača, sv. Save i Simeona, tokom sledećih vekova u Hilen-daru se negovala ne samo božanska nauka, već i medicina, književnost i pismenost, umetnost i mnoge druge nauke i veštine, koje su se odatle širile među Srbima do danas.
Po dobijanju Tomosa (Povelje) Simeon i Sava su na ruševinama ranijeg vizantijskog manastira Helandariona, podigli današnji Manastir Hilendar. Delovi tog najstarijeg manastira postoje i danas na jugozapadnoj strani, to su pirg svetog Đorđa i spoljni odbrambeni zid prema jugu i prema zapadu, uz koji su iznutra prizidani konaci i trpezarija. u periodu od 1198. do 1200. godine Simeon i Sava su podigli i crkvu Vavedenja Bogorodice, koja danas ne postoji, pirg svetog Save, Kambanski pirg zvonaru i keliju Svetog Simeona.
Simeon i Sava su za obnovu manastira imali finansijsku podršku velikog župana Stefana. Kada su građevine bile gotove, sredinom 1199. godine, Nemanja je kao ktitor izdao povelju. Ovu osniva-čku povelju je napisao Sava, a za nju je Nemanja dobio pristanak od velikog župana Stefana. Pove-lja je u originalu bila sačuvana sve do Drugog svetskog rata, kada je stradala 6. aprila 1941. go-dine u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu.
Scena simvolično prikazuje značaj osnivanja manastira Hilendara, tog „pustinjskog univerzi-teta“, za srpski narod tokom mnogih vekova, „kao mesta u kome se blagosilja i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno i proslavljeno Njime. Od svoga postanka do današnjih vremena Hilendar je vekovima bio svetilnik svome narodu i to ne samo životom svojih monaha, nego i pisanom i pre-vođenom rečju…“[1]
Svetozarni put lične svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokoj starosti bio dovo-ljno mlad da u sebi porodi želju za jevanđelskim savršenstvom) i rodoljubiva usmerenost sveti-telja save (koji je u plamenu bogočežnje i omiljenu pustinju bio spreman da žrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoljubivost) i nama su, dakle, bili pouka, nadahnuće i potpora.[2]
 


 
NAPOMENA:

  1. iguman manastira Hilandara arhimandrit Mojsije: Hilandarski prevodi, Dobrotoljublje tom I, Manastir Hilandar, 2009. str. 5
  2. Isto.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *