ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ДОБИЈАЊЕ ТОМОСА (ПОВЕЉЕ) О ОСНИВАЊУ ХИЛЕНДАРА
 
Уметник је приказао ромејског (византијског) цара Алексија III Анђела, како 1198. године предаје св. Стефану Немањи (у монаштву Симеон) повељу којом се дарују манастир Хилендар и светили-ште у Милејама “да буду Србима на поклон вечни”. Наиме, на молбу св. Стефана и његовог сина св. Саве, цар Алексије је пристао да то учини, пошто је молба имала пристанак и подршку целог светогорског братства.
Захваљујући далековидости својих оснивача, св. Саве и Симеона, током следећих векова у Хилен-дару се неговала не само божанска наука, већ и медицина, књижевност и писменост, уметност и многе друге науке и вештине, које су се одатле шириле међу Србима до данас.
По добијању Томоса (Повеље) Симеон и Сава су на рушевинама ранијег византијског манастира Хеландариона, подигли данашњи Манастир Хилендар. Делови тог најстаријег манастира постоје и данас на југозападној страни, то су пирг светог Ђорђа и спољни одбрамбени зид према југу и према западу, уз који су изнутра призидани конаци и трпезарија. у периоду од 1198. до 1200. године Симеон и Сава су подигли и цркву Ваведења Богородице, која данас не постоји, пирг светог Саве, Камбански пирг звонару и келију Светог Симеона.
Симеон и Сава су за обнову манастира имали финансијску подршку великог жупана Стефана. Када су грађевине биле готове, средином 1199. године, Немања је као ктитор издао повељу. Ову оснива-чку повељу је написао Сава, а за њу је Немања добио пристанак од великог жупана Стефана. Пове-ља је у оригиналу била сачувана све до Другог светског рата, када је страдала 6. априла 1941. го-дине у бомбардовању Народне библиотеке у Београду.
Сцена символично приказује значај оснивања манастира Хилендара, тог “пустињског универзи-тета”, за српски народ током многих векова, “као места у коме се благосиља и слави Господ и које је и само благословено и прослављено Њиме. Од свога постанка до данашњих времена Хилендар је вековима био светилник своме народу и то не само животом својих монаха, него и писаном и пре-вођеном речју…”[1]
Светозарни пут личне светости преподобног Симеона старца (који је у дубокој старости био дово-љно млад да у себи породи жељу за јеванђелским савршенством) и родољубива усмереност свети-теља саве (који је у пламену богочежње и омиљену пустињу био спреман да жртвује да би у роду своме породио христољубивост) и нама су, дакле, били поука, надахнуће и потпора.[2]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. игуман манастира Хиландара архимандрит Мојсије: Хиландарски преводи, Добротољубље том I, Манастир Хиландар, 2009. стр. 5
  2. Исто.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.