ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
КРУНИСАЊЕ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ
 
Сцена приказује св. Саву, који крунише свога брата Стефана, због чега је постао познат и као Сте-фан Првовенчани (круна представља венац, крунисање = венчање). јер св. Сава “венча благовернога брата својега и помаза га духом светим на краљевство.”[1]
 

Стефан Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, млађи брат Вукана, а старији брат светог Саве. Он је наследио престо од свога оца Немање, који се одрекао престола на државном сабору у Дежеву 1196. остављајући га средњем сину Стефану, а сам се замонашио.
Како би србија постала међународно призната краљевина Стефан Првовенчани је тражио од папе венац (круну). Први пут је свој захтев изложио 1204. године, али се томе успротивио његов старији брат Вукан Немањић који је владао Зетом и носио стару дукљанску круну зетских краљева, желећи да буде једини српски краљ. Због тога је дошло до сукоба између браће, и Вукан је преотео власт Стефану.
Уз посредовање млађег брата Саве, 1205. године су се Стефан и Вукан помирили и потписали споразум по којем Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез “југозападне србије”.
“Ојачавши, наиме, у власти својој и проширивши не мало своју земљу, Стефан тада зажеле да доби-је за себе краљевску круну и почаст. Како пак у то време латини беху овладали већим делом грчкога царства па и самим Цариградом, а иза латина стајаше моћни папа у риму, Стефан хтеде да краљевску круну добије од римскога папе, а за узврат овоме обећаваше своје признање и потчи-њеност. Ово онерасположи његовог светог брата Саву, јер тиме прећаше велика опасност Право-слављу и благочешћу, те зато Сава отиде из Србије православноме цару и патријарху у Никеју и тамо доби за Српску Цркву самосталну архиепископију. Сам Сава би у Никеји рукоположен за првог српског архиепископа, и вративши се у србију он отклони опасност која је претила право-славној вери и Цркви у српском народу. Сава тада дозва себи свог брата Стефана, и братски са њим разговарајући о ономе што је истинска и права духовна корист за њега и сав народ српски, сазва са Стефаном велики Црквено-народни сабор у Жичи, на спасовдан 1221. године. На овом сабору у Жичи свети српски архиепископ помаза свога брата Стефана на краљевство, јер га на православни начин венча за краља и самодршца српске земље и државе. од тада Стефан би назван Првовенчани краљ свих српских земаља, јер тек од светога Саве дође право краљевство Стефану и његовим наследницима Немањићима.”[2]
Доментијан каже да је чин крунисања обавио свети Сава “после великог входа свете Литургије, узевши свети венац у великом светилишту, венча благовернога брата својега и помаза га Духом Светим на краљевство.”[3]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Живорад јанковић, Крунисање Стефана Првовенчаног, Православље бр. 940, http://pravoslavlje.spc.rs/broj/940/tekst/krunisanje-stefana-prvovencanog/
  2. др. Јустин Поповић, Житија светих за септембар, спомен преподобног оца нашег симона Монаха, краља српског Стефана Првовенчаног.
  3. Зна се да се у Византији царско крунисање обавља на малом входу. На лествици владара краљ је нижи од цара, а познат је принцип да се додела нижих чинова везује за касније моменте на литургији. (Живорад Јанковић, Крунисање Стефана Првовенчаног, Православље бр. 940, http://pravoslavlje.spc.rs/broj/940/tekst/krunisanje-stefana-prvovencanog/)

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.