ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ПРАВОСЛАВНА АРХИТЕКТУРА
 
Када је цар Константин 330. године преместио престоницу Римског Царства у Цариград – Нови Рим, то јест Константинопољ, у Источном Римском Царству се постепено почела развијати карактеристична православна архитектура.
Рана ромејска (византијска) архитектура је била наставак римске. Постепено, поред тесаног камена, у употребу су све више улазили цигла и малтер, којима су на спољним зидовима постизане лепе и комплексне шаре. Клесане паганске римске камене фигуре и украсе на фасадама, који су се до данас задржали у Западној архитектури, у православљу су замениле декоративне шаре у архитектури спољних зидова. На унутрашњим зидовима мозаик је све више замењивао рељеф и дуборез; масивне куполе и полукружни сводови су заменили равне или благо повијене таванице; а мањи, кружни прозорски отвори (окулуси) застакљени алабастером, омогућили су нежно осветљење ентеријера.
Многи примери ране православне архитектуре су и до данас очувани у Константинопољу, као и у Равени (Италија), а ту је и црква Св. Софије у Софији (Бугарска).
Ове и уопште све црквене грађевине, могу се поделити на две основне групе:
1) цркве са централном основом и
2) цркве са подужном основом.
У прву групу спадају округле цркве (ротонде), осмолисти, шестолисти и тролисти, а у другу групу једнобродни и тробродни храмови, као и грађевине са основама у облику издуженог крста, у коју спада и наша црква Св. архиђакона Стефана. Такви карактери-стични примери из доба цара Јустинијана до данас постоје у Равени, где је базилика Св. Аполинарија Нуово (Sant’Apollinare Nuovo) са подужном основом, као и осмоугаона црква Св. Виталија (San Vitale) са централном основом.
У архитектури храма постоји закон хармоније бројева, али не у античком смислу, већ је он само средство по коме је Бог складно уредио овај свет и ствари. Средњевековна пропорција (као и античка) јесте сваки правилни однос између бројева (било да се ради о лактима, стопама, или метрима), а храмови су имали одређени број “м”, помоћу кога је решавана читава архитектура храма. Чак су и ликови, сцене и фигуре светитеља, рађени тако да се уклапају у пропорционалне односе архитектуре храма.
Најважнији допринос Јустинијановог периода представљају пандантифи, троугласти полукружни простори у централном делу храма између врхова носећих стубова и почетка кружног зида куполе. Ово архитектонско решење омогућило је складан прелаз са четвртастог облика централних зидова на кружну куполу, која представља Небо над храмом.
 

Сводови обновљене цркве
У српској средњевековној црквеној архитектури разликујемо три основна архитектонска стила:
а) рашки – од Немање (крај XII в.) до краља Милутина (крај XIII в.);
б) српско-византијски или класични стил – од Милутина скоро до краја XIV века;
в) моравски стил, који почиње од краја XIV века и траје до пораза Српске деспотовине (1389 до 1459).

 
РАШКИ СТИЛ
 
У најранијем периоду изграђене су две значајне цркве: Свети Никола у Топлици и катедрала у византијском Котору. Типу рашких грађевина припада и читав низ важнијих цркава, као што су Студеница, Милешева, Жича, Морача, Сопоћани, Градац, црква Св. Ахилија у Ариљу из XIII века, и друге. Пространа и осветљена унутрашњост храма била је погодна за монументално фрескосликарство. У обради фасада појединих храмова запажа се и снажан утицај Западног, романског стила.
 
СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКИ СТИЛ – СРПСКИ КЛАСИЦИЗАМ
 
Настао је за време владавине краља Милутина, припада стилу ренесансе Палеолога. Основна одлика овог стила је то што су грађевине имале обележја традиције византијске уметности, угледајући се на градњу цркава у Цариграду и Солуну. Реч је о тробродним или петобродним црквама са разуђеним сводовима, са једном или пет купола. Основа је у облику уписаног крста. Најважније цркве у овом стилу су Грачаница и Старо Нагоричино. Овом стилу припада и храм Св. Стефана у Рути Хилу.
 
МОРАВСКИ СТИЛ
 
То је црквена архитектура која је настала у време владавине деспота Стефана Лазаревића, крајем XIV и у XV веку. Архитектура је постала китњаста, а у основи цркава се појављује облик тролиста. Веће грађевине имају пет купола, а мањи је број са једном. Овом стилу припадају Лазарица у Крушевцу, Раваница, Љубостиња, Каленић и Манасија.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.