NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
ZAPADNI ZID
LEVO OD HORSKE APSIDE
 
SVETA PETKA – PARASKEVA
 

Na severnoj strani zapadne apside, pored vrata za pomoćnu prostoriju nalazi se stojeća figura svete Petke – Paraskeve (grč. Παρασκευή – petak). Ova hrišćanska podvižnica iz okoline Cari-grada živela je u XI veku. Inače, treba imati u vidu da u Pravoslavnoj crkvi postoje četiri sve-titeljke Petke – Paraskeve. Narod ih često meša, a ponekad i ikonopisci, pa slikaju sv. Petku srpsku sa krstom, koji je odlika mučenika, kao što je to slučaj i na ovoj freci.
 
Četiri sv. Petke – Paraskeve su:
-Paraskeva Mučenica
-Paraskeva prepodobnomučenica, zvana Rimljanka
-Paraskeva Velikomučenica, zvana Ikonijska i
-Paraskeva srpska, koja nije mučenica već podvižnica – prepodobna mati, koja se slavi 14/27. oktobra.
 
Kao i sv. Nikola na južnoj strani zapadne, ili horske apside, sv.Petka je veoma poštovana i slavljena među srbima jer su, na molbu srpske kneginje Milice, njene čudotvorne mošti prenete iz Vlaške u Beograd. Kada je sultan sulejman I osvojio Beograd 1521. godine, on uz ostale oplja-čkane dragocenosti prenosi nazad u Carigrad i mošti sv. Petke. na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su potom prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta, koji se i danas nalaze u kapeli svete petke na kalemegdanu).
Širom Srbije se nalazi veliki broj lekovitih izvora, koji su posvećeni sv. Petki. jedan od tih je i izvor sv. Petke na Kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, na mestu gde su njene mošti dugo vremena počivale. Čudotvorna i lekovita voda (agijazma, grč. αγίασμα iz izvora ove svetiteljke leči sve bolesnike koji molitveno traže njeno zastupništvo pred Bogom.[1]
 


 
NAPOMENA:

  1. Više o ovoj svetiteljki videti u njenom Žitiju 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru.

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *