NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SVEŠTENOMUČENIK IGUMAN PAJSIJE
 

Pored stepeništa koje vodi na galeriju, odmah do lika Patrijarha Pavla, nalazi se cela figura sveštenomučenika Igumana Pajsija.
On je bio jedan od vođa Hadžiprodanove bune. U Trnavi kraj Čačka, u manastiru Blagoveštenju, zajedno sa Hadži-Prodanom, Mijailom i drugim ustanicima, iguman Pajsije je na Krstovdan 14. septembra 1814. godine podigao Srbe na Drugi ustanak. Prethodni ustanak je propao upravo tog istog dana, na praznik Časnog Krsta, pre godinu dana. Tako je i ovaj ustanak srba, vezan za praznik Časnog Krsta i stradanja, time dobio i svoju tajanstvenu hrišćansku simvoliku. Krstovdan poziva svakog hrišćanina da ponese svoj krst i krst svoga naroda. Toga je Iguman Pajsije bio svestan i on je poneo taj krst zajedno sa svima koji su uz njega bili.
Ovu bunu su Turci iskoristili kao povod da obezglave narod. Na prevaru su pohvatali skoro sve narodne prvake i viđenije ljude, naročito sveštenike i duhovne vođe, koji su na bilo koji način bili umešani u ustanak ili su im bili sumnjivi. Lažno im obećavši pomilovanje, na stotine ljudi, žena i dece je na prevaru pohvatano i pobijeno po Srbiji. Osim njih, okovano u lance, oko stotinu narodnih prvaka je dovedeno u Beograd i zatvoreno u Kulu Nebojšu ispod Kalemegdana. Među njima su bili iguman Pajsije i njegov mladi đakon Avakum. Na stambol kapiji[1] Turci su ih sve natakli žive na kolac 17. decembra 1814. godine.
„Ovakvi i slični prizori su se ponavljali skoro svakodnevno i nadalje više od mesec dana. Beograd beše bedna i tužna varoš posle propasti srbije. On je tada bio ljudska kasapnica, gnezdo užasa i strahota. gubilište nije bilo stalno određeno, ono je bilo svuda, u gradu i izvan varoši, pa i na ćoškovima čaršije. Sa zidova gradskih i varoških karaula štrčale su motke i kocevi s odsečenim glavama oko kojih se gavranovi skupljaju; odmah izvan varoši, naročito pored glavnog puta od Stambol-Kapije ka Terazijama i od Bataldžamije ka Tašmajdanu, nepokopane i unakažene lešine oko kojih se psi otimaju, ili još živi Mučenici na kolju, koji se po dva-tri dana bore s dušom i razgovaraju sa srodnicima. neko je ostavio zapis: ‘na Vračaru od Tašmajdana do Stambol-Kapije, priča jedan očevidac, s obe strane puta stoji parada od ljudi, na kolje nabijeni …imade ih 60 ili 70, osim onih što su nabijeni u Jagodini i Ćupriji; među ovima… imade popova i kaluđera i mnoge su psi odozdo izjeli, dokle su mogli dohvatiti…’ po neko je imao toliko snage da grdnjom ili preklinjanjem učini da mu ko pri pomrčini pištoljem muke prekrati. Skopljak paša je svako jutro uzjahivao svoga konja i izašavši na Stambol Kapiju šetao oko grada po bedemima i po Kalemegdanu. Vršio je smotru nad ljudima koji su na kolju umirali, mučeći se po dva tri dana i sa zadovoljstvom je posmatrao neiskazane muke mučenika. Kada su iz tamnice vodili roblje na gubilište Turci su neobično voleli da se uvek nađe po koji sveštenik. Njih su zato oni i prišteđivali da ih uvek bude. Na Svetoga Savu (1815.) nabijeno je na kolac 20 sveštenika, među kojima i pop Simo Sjeničanin, pop Radovan Vujović paroh trnavski, pop Mijailo iz Ljutovnice i drugi.“[2]
Crkva proslavlja prepodobnomučenika igumana pajsija zajedno sa njegovim učenikom sv. muč. đakonom Avakumom 17/30. decembra.


 
NAPOMENA:

  1. Onde gde se doskora nalazila Kolarčeva pivnica, kod spomenika kneza Mihaila, bila je Stambol-Kapija. pred ulazom u Stambol Kapiju bio je pokretan drveni most kojim se ulazilo u nju.
  2. http://www.crkva.se/srbiavakumiostali.htm

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *