ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ
 
Пажњу привлаче три фреске које стилом одударају од осталих у овом светом храму. То су: патријарх Павле, епископ Иринеј и старац Никанор.
 

Патријарх Павле 1991.
Патријарх Павле 2007. Фреска у Рути Хилу

Фреска је смештена као прва на врху степеништа на улазу у галерију. Она се налази одмах до сцене Усековања главе св. Јована крститеља – празника, који је и датум рођења светог патријарха Павла. Када су наши средњевековни живописци сликали личности за њиховог живота, сликали су их са руменилом на образима, док су оне који су упокојени представљали без тог руменила. Тако је и овде насликан патријарх павле. Међутим, фреска оставља утисак да је уметник тежио хиперреализму,[1] али га није остварио. Тако да лик није ни иконописачки ни реалистички. О томе сведоче и поједини детаљи, као што су брадавица на левом образу и извесне кврге на лицу, које патријарх павле није имао.
 

Патријарх Павле, трпезарија цркве св. Васкрсења у Бечу
Патријарх Павле, фреска у храму св.  Стефана у Рути Хилу

 
Ово се може лакше приметити ако упоредимо фреске исте личности урађене од стране различитих аутора.
 
Патријарх Павле је изабран 3. децембра 1990. године за четрдесетчетвртог патријарха српског. Тада је рекао: “Моје су снаге слабе, то сви знате. ја се у њих не надам. надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој Цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је јеванђеље Христово.”
По ступању у трон српских патријараха, први и најзначајнији подухват патријарха Павла био је уклањање тридесетогодишњег раскола у српској цркви насталог 1963. године на тлу северноамеричког континента и другим просторима широм света расејаног српства и повратак одвојене групе у спасоносну евхаристијску заједницу.
Патријарх Павле је био и остао једна од најпоштованијих савремених личности и међу Србима Аустралије. То је посебно дошло до изражаја приликом његове посете Србима Аустралије од 29. октобра до 12. новембра 2004.
 

Патријарх Павле у храму св. Стефана, 11. новембра 2004.
 
Све време његове посете верни народ се тискао око њега, а многи су пружали руке да би се само дотакли његове мантије. Патријарх Павле је обишао више градова, а у манастиру Светог Саве у илејну је служио помен старцу Никанору.
Пастирска посета Свјатјејшег патријарха Павла Србима Аустралије и овом храму, као и његове речи српском народу, остаће дубоко урезани у сећању верне деце Српске цркве у Аустралији. О томе сведочи и његов поштовани лик на почетку галерије ове цркве.
Иако није преображени, иконографски, његов лик је овде урађен са ореолом око главе. У време сликања ове фреске Патријарх Павле није канонизован, а ипак је насликан са ореолом који означава светост. за ово је било више разлога: Црква га је још у животу ословљавала свјатјејши, што је он, по мишљењу већине, не само по свом положају већ и својим животом и делима заслужио. О томе је сведочила и његова погребна поворка од око пола милиона људи, највећа коју је Београд икада видео.
Након више од две године боловања Патријарх Павле је отишао Господу који га је и дао, 15. новембра 2009. У Србији је тада проглашена тродневна жалост.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Уметнички правац уобличен крајем 60-их 70-их година прошлог века, потекао из фотореализма, заснован на фотографијама као извору инспирације.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.