NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SVETI DESPOT STEFAN LAZAREVIĆ
 

Sin kneza Lazara, despot Stefan Lazarević, u narodu je poznat kao Stefan visoki. Bio je najobra-zovaniji srpski vladar, vitez, pesnik i diplomata.[1]
 
Mnogim iskušenjima život je namučio i darivao ovog „srpskog vladaoca, kratkovekog, a najlep-šeg koga je imala Srbija“ kaže dr. Vladeta Jerotić u eseju posvećenom Stefanu Lazareviću u trećoj knjizi „Darovi naših rođaka“. Odrastao je u vremena zla, bez oca zaštitnika, s majkom Milicom koja je bila „lepotom žena, a mudrošću odisej“ (Konstantin Filozof). „Njegovo je bilo da odraste u tmini poraza svog onemoćalog plemena. njegovo je bilo da, sukobljen s jadom pobeđe-nih, spasava što se još moglo spasti. Njegovo je bilo da pogne glavu pred pobednikom koji je odrubio glavu njegovom ocu – i još veće iskušenje – da mu prinese, kao žrtvu i kao plen, rođenu sestru“, zapisao je Jerotić. Umeo je da se uzvisi nad svojom vazalskom sudbinom živeći životom ratnika, državnika, zakonopisca, viteza, diplomate, pesnika.
Uspešno je ratovao na strani Turske da bi zauzvrat očuvao slobodu svoje države. Posle bitke u kojoj je tatarski kan i vojskovođa Timur, poznatiji kao Tamerlan, porazio turke, zarobio i pogubio Bajazita, Stefanu i Srbiji je stiglo spasilačko oslobođenje od vazalskog zaveta.
Na vizantijskom dvoru 1402. dodeljena mu je titula despota, a u Budimu je 1408. godine postao prvi među jednakima, član viteškog reda Zmaja, koji su osnovali kralj Sigismund i žena mu Varvara. Među vitezovima „blistao je Stefan kao mesec među zvezdama“, zapisao je Konstantin Filozof. Stefan je od Sigismunda na dar dobio Beograd, koga je posvetio Presvetoj Bogorodici i u njega preneo svoju prestonicu.
Napisao je „Slovo ljubve“, jedno od najlepših poetskih dela na srpskom jeziku. Ta himna ljubavi nastala je u vreme kratkotrajne slobode, kad je vreme vazalstva prošlo, ali se događalo drugo zlo koje ne prolazi u srpskoj istoriji: tešku duševnu ranu Stefanu je zadao rođeni brat Vuk, koji se udružio s „polumesecom“ ne bi li mu preoteo vladarski tron. Da bi izbegao sukob, Stefan je podelio zemlju s neprijateljem iste krvi, koji je nedugo potom stradao od turske ruke zbog šurovanja s Mlečanima.
„Život ovog velikog ratnika, koji je umeo da vrati nadu u srca svojih saplemenika i mada kratkotrajnu, ali ipak slobodu u pokorene regije, okončan je, po današnjem kalendaru, 1. avgusta 1427. godine“, zapisala je Svetlana Velmar Janković u tekstu „Bdenje.“ „istog dana kad je despotu pozlilo u Beogradu je udario strašan grom. Nebo se već u podne navuklo crnim oblacima da se mislilo da je noć i jedva se malo razdanilo u sunčev smiraj“ – piše Miodrag Purković u knjizi „Knez i despot Stefan Lazarević“. „Vođa naroda kao cvet precveta i otpade“, reči su Konstantina Filozofa. Na vest o smrti vladara ljudi su „bežali u gradove u strahu od budućih dana, osobito u Beograd, gde su Beograđani bili u crnini,“ piše Purković. Na vest o smrti srpskog vladara Turci su provalili u Srbiju, zauzeli Kruševac i krenuli u pljačku.
Prema zapisu Konstantina Filozofa. despot je prvobitno sahranjen u svojoj zagrobnoj crkvi Resavi, da bi ga docnije, kaluđeri preneli u Koporin sklanjajući njegove mošti od Turaka. Ovaj najobrazovaniji vladar u dugoj srpskoj istoriji i danas živi u sećanju naroda, koji ga i danas slavi u svojim predanjima i čuva ga od nezaborava.
Slavi se 19. jula / 1. avgusta.

Avraam, detalj freske u priprati
 


 
NAPOMENA:

  1. Tekst o despotu Stefanu je skraćeni članak Vesne Arsenić: Tajne despota Stefana Lazarevića, Politika, 23. decembar 2011. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t18330.sr.html

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *