NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SVETI KRALJ UROŠ I
 

Uroš I Nemanjić, najmlađi sin Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo, vladao je Srbijom u periodu između 1243. i 1276. godine. Želeći da objedini i utvrdi svoj Srpski pravoslavni rod i državu, ratovao je protivu Ugarske, suprotstavljao se vizantijskim osvajanjima i kralju Sicilije Karlu Anžujskom. Uroš je na vlasti ostao više od trideset godina (1243-1276). Ukinuo je vla-darske titule velikog kneza Duklje i Huma i zaveo centralnu državnu vlast. Tome se usprotivio njegov sin Dragutin, koji je napao oca i porazio ga 1276. Uroš se potom zamonašio u Humu i postao monah Simeon. Ubrzo zatim, naredne 1277. godine, kralj Uroš je umro i sahranjen je u manastiru Mileševo.
U vreme Uroševe vladavine dolazi do pojave nemačkih rudara, poznatih pod imenom Sasi. Bežeći od Mongola oni su stigli u Srbiju negde krajem trinaestog veka, najverovatnije iz Vlaške koja je bila opustošena tatarskim pohodom. Sa sobom su doneli nove tehnike pronalaženja i prerade ruda plemenitih metala, posebno srebra, bakra i olova. njihovo znanje i veština oživeli su proizvodnju metala i srpskoj privredi otvorili vrata mediteranskog tržišta. Sasi su razvili ru-dnike u Brskovu, Trepči, Rudniku, Rogozni, Novom Brdu, kao i u drugim rudarskim mestima. Razvoj rudarstva u Srbiji je pokrenuo čitav niz privrednih i trgovačkih veza sa primorjem i južnom Italijom.
Kralj Uroš je graditelj manastira Sopoćani. Bio je uspešniji na tronu od svoje braće. Proširio je Srbiju prema zapadu, ekonomski je ojačao i sprečio separatizam oblasti sporednih delova dinastije.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *