NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
BLAŽENA STOJNA – MONAHINJA JEFIMIJA
 

Blažena Stojna – monahinja Jefimija, bila je podvižnica na Kosovu u manastiru Deviču, u kome su mošti ugodnika Božjeg Svetog Joanikija.
Rođena je u selu Lopižima kod Sjenice, u kući Zarića. od detinjstva je bila čobanica. Jednom je udarila jednu nemirnu ovcu tako jako, da je taj udar naneo više bola njenoj savesti i srcu negoli toj ovci. Uveče je Stojna doterala ovce i te noći se razbolela. nakon nekog vremena u bolesti Stojna umoli braću da je odvedu Svetom Joanikiju u Devič. Kada je stigla do svetog hrama Stojna položi lice svoje na ćivot ovog Božjeg Čudotvorca i nije se mogla lako rastaviti od ćivota i od mnogih suza. Kroz nekoliko dana njoj se u Deviču potpuno povrati zdravlje i ona osta u manastiru, gde se i zamonaši pod imenom Jefimija.
Bila je velika molitvenica. Narod je nju mnogo voleo, a zbog toga što je sve pozivala na pokajanje i očišćenje od grehova zvali su je „Pokajanije“. Nje su se, kao suda Božijeg, plašili i okolni zulumćari Arnauti.
Iza ove divne sluškinje Božje ostala su i neka proročanstva, koja je u svojoj knjižici „Blažena Stojna“ (8. tom sabranih dela) pribeležio sv. Vladika Nikolaj Velimirović. Jedno od proročanstava uputila je mati Jefimija tadašnjem ministru prosvete Kraljevine Srbije Ljubi Kovačeviću, koji je došao u manastir Devič. tada mu je Stojna kazala: „vi u Srbiji psujete Boga, ne držite postove, ne idete u crkvu! Propašćete! ti kao ministar treba da zabraniš vređanje Boga i gaženje zakona Božjeg“. Potom je došao Prvi svetski rat u kome je preko milion Srba izgubilo život.
Čuvena i bogougodna isposnica, monahinja Jefimija, poznata u kosovskom kraju pod imenom Blažena Stojna, upokojila se u Gospodu 1895. godine. Sahranjena je na groblju kraj Petrove crkve kod Novog Pazara.

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *