NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
LIKOVI SVETIH SRPSKIH ŽENA
 
NA SEVERNOJ STRANI NAOSA
 

 
SVETA CARICA JELENA
 
Lik Sv. Jelene, majke cara Konstantina Velikog, je prvi u nizu dopojasnih figura svetih žena. Iako se vrlo malo zna o Jeleninom poreklu, ona je u ovom hramu uvrštena u red srpskih sveti-teljki. Smatramo da za to postoje opravdani razlozi.
Sv. Jelena je veoma poštovana ne samo kod pravoslavnih Srba, nego i na Zapadu (kod današnjih rimokatolika) i na istoku, u celoj Pravoslavnoj crkvi, gde se i danas uspomena na nju i sv. cara Konstantina obeležava 21. maja po starom kalendaru (3. juna po novom).
Istoričari veruju da je ona bila običnog, a ne plemenitog ili carskog roda, o čemu govore episkop Amvrosije Mediolanski (IV vek) i istoričar crkve Filostorgije (V vek). Teško je odrediti tačno mesto Jeleninog rođenja, ali se smatra da je rođena oko 249. godine.
Ono što se zasigurno zna, jeste da je ona rodila Konstantina 27. februara 271. (ili 273.) u današnjem gradu Nišu (Naisus) u Srbiji, u kome je rođen i Konstantinov otac, Konstancije Hlor.
 

Sv. Jelena je bila veliki pokrovitelj svetih mesta i ktitor mnogih crkava, manastira i najvre-dnijih relikvija. Stoga je još za života veoma poštovana i smatrana plemenitom i značajnom u hrišćanstvu, podjednako kao i njen sin Konstantin. Jelenina popularnost se može videti i po tome što je različiti krajevi svojataju: U nemačkom gradu Triru, koji je neko vreme bio rezidencija Konstancija Hlora i Konstantina I, u Srednjem veku se pojavila legenda o ovom gradu kao Jeleninom rodnom mestu. Prvi pomen ove tradicije se može naći u hagiografiji sv. Jelene koju je u IX veku sastavio franački monah Alman iz Otvila. Pored toga u Rajnskoj oblasti brojne crkve, manastiri i relikvije se pripisuju Jeleninoj ktitorskoj delatnosti.
Britanija pod rimskom vlašću je bila takođe oblast vladavine Konstancija Hlora i njegovog sina Konstantina, tako da je i ovde ponikla legenda o rođenju Jelene u Britaniji. Prvi koji je aludi-rao na Jelenino ostrvsko poreklo bio je episkop Šerborna Aldelm u VII veku, ali najpopula-rnija verzija ove legende potekla je od Džefrija iz Monmauta u XII veku. Džefri je sakupio čitav niz pseudo-istorijskih anegdota o vladarima Britanije od legendarnih vremena i objavio ih u svojoj istoriji britanskih vladara (Historia Regum Britanniae). Po ovoj verziji, Jelena je bila ćerka legendarnog keltskog kralja Kolčestera, Kola, čiji je grad opseo rimski car Konstancije. Posle tri godine opsade sukob je rešen tako što je Jelena udata za cara. Jelenino navodno britansko poreklo su spominjali i pojedini pisci iz Engleske u vreme renesanse.
Pretpostavlja se da je Žitije sv. Silvestra (iz V veka) dalo povoda da se javi i tradicija o Jeleninom jevrejskom poreklu. U crkvi Sv. Gereona u Kelnu, koja je u Srednjem veku smatrana za caričinu zadužbinu, u XV veku je podignut natpis na latinskom koji je Jeleni pripisivao ulogu „pokrštene Jevrejke, koja je kasnije podigla ukupno 72 crkve.“[1] Po ovoj legendi, Jelena je nagi-njala judaizmu i tražila je od svog sina da prihvati jevrejsku veru. Međutim, Konstantin je u Rimu organizovao raspravu na kojoj su se suočili jevrejski i hrišćanski mudraci. Zahvaljujući papi Silvestru hrišćanska strana je odnela prevagu. Po predanju, papa Silvestar je potom krstio caricu i sve njene sinove, ćerke i članove domaćinstva.
Otprilike u isto vreme istoričar crkve Teodorit Kirski je preobraćenje Konstantinovo pripisao Jeleni. Po njemu, carica je već bila hrišćanka i odgajila je svog sina u duhu Hristovog učenja. Kasniji vizantijski hagiografi, naročito od IX i X veka, prihvatali su kao činjenicu da je Jelena prevela svog sina u hrišćansku veru.
Osim legendi o Jeleninom maloazijskom, britanskom, nemačkom i jevrejskom poreklu, postoji predanje i o tome da je carica Jelena srpskog, t.j. slovenskog porekla. Međutim, ono što se pouzdano zna jeste, da su se roditelji budućeg cara trajno nastanili u Nišu, Konstancijevom rodnom mestu. Stoga, nesumnjivo postoje i znatne Jelenine veze sa centralnom Srbijom, zbog čega se njen lik, kao i lik njenog sina Konstantina velikog, nalazi u mnogim srpskim hramovima. Tako je i ovde, u hramu Sv. Stefana, Jelena uvrštena u red srpskih svetiteljki, vladarka naših prostora. Uostalom, hrišćanska vera ne proizvodi, već uklanja sve razlike među ljudima, kako etničke, tako i geografske, kulturne i civilizacijske. Tako je i sv. carica Jelena bila i ostala poštovana svetiteljka, kako u Srbiji, tako i u različitim delovima hrišćanskog sveta. U južnoj Francuskoj se smatra zaštitnicom od munja, gromova i vatre. U Alpima i rajnskoj oblasti, upravo zbog iskopavanja kojima je otkriven Časni Krst, sv. Jelena se slavi kao zaštitnica rudara. Na Kipru se veruje da je ona proterala otrovne zmije sa ostrva. U Libanu, u skladu sa predanjem po kome je Jelena javila Konstantinu u Carigrad da je pronašla Časni krst tako što je naredila da se na vrhovima brda pale vatre, hrišćani tradicionalno obeležavaju Krstovdan 14/27. septembra paljenjem velikih vatri, itd.
Carica Jelena je umrla krajem 328. ili početkom 329. godine, u vreme kada je imala oko osamdeset godina.
 


 
NAPOMENA:

  1. Jan Willem Drijvers, University of Groningen, Helena Augusta (248/249-328/329 A.D.), http://www.roman-emperors.org/helena.htm.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *