NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
NAOS
 
Pravilni polukružni svodovi hrama, sa jednakim apsidama na četiri kraja, omogućili su da se najznačajnije scene nalaze raspoređene u vidu krsta: u svodu naosa, u oltarskoj i horskoj, kao i u pevničkim apsidama. U najvišoj zoni na svodovima su uobičajene predstave događaja velikih praznika.
Međutim, jedna od najinteresantnijih je Kolo anđela, ne baš tako uobičajena scena u našoj ikonografiji, koja se nalazi na vrhu, majstorski uklopljena, tako da istovremeno razgraničava i povezuje scene na severnoj i južnoj strani svoda.
Kolo anđela, koje se proteže od istoka prema zapadu između scena Rođenja Bogorodičnog i Hri-stovog, Vavedenja Bogorodičnog, Sretenja i Krštenja Gospodnjeg, Ulaska u Jerusalim, Pranja nogu apostolima i Preobraženja Gospodnjeg, ima veoma značajnu simvoliku. Po rečima sv. vladike Nikolaja Velimirovića: „Mi znamo da postoji duhovni svet. Znamo da postoje zli duhovi, ali i dobri. Postoji blagi Bog koji je moćniji od svih duhova uopšte. Imenom Hristovim i Bogorodičnim i krsnim znamenjem mi progonimo zle duhove, a molitvom privlačimo sebi dobre duhove, anđele svetlosti, koji nas štite i pomažu. Na taj način, mi se uzdižemo iznad nezna-božačkog Istoka“ i iznad „spiritističkog Zapada, koji nema osećanja za razlikovanje dobrih duhova od zlih.“ Mi se „nadamo u Cara duhova, Gospoda Svevišnjega, našega Tvorca i Oca nebeskoga, i ne opštimo kradom, mimo Njega, sa duhovnim svetom.“[1]
 

Karakteristično je da je slikar anđele u duhovnom svetu predstavio sa oreolima u srebru, kako u ovoj, tako i u drugim scenama, poput Vaskrsenja Hristovog u apsidi severne pevnice.
Kolo anđela među Novozavetnim scenama u centralnom delu hrama nas potseća na to, da su anđeli uvek prisutni, ne samo prilikom velikih događaja, kao što je na primer, bilo Rođenje ili Vaskrsenje Hristovo, nego da su bestelesne sile nebeske, anđeli, bili prisutni još kada je Gospod stvarao ovaj svet i čoveka u njemu.
Anđeli su služitelji Božiji, kao što svedoči Sveto Pismo: „Koji činiš anđele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim“ (Ps. 103, 5). Oni neprestano slave Gospoda Boga, pomažu ljudima i javljaju im volju Božiju, odakle dolazi i njihovo ime: anđeo od grčkog αγγελος (lat: angelus jevrejski: ךאלמ malah – poslanik, vesnik, glasnik).
 


 
NAPOMENA:

  1. Vladika Nikolaj: Iznad Istoka i Zapada, Rasuđivanje četvrto, Strah od demona i igra sa demonima, Izabrana dela u 10 knjiga, knj. II 3. Deo, Valjevo, 1996.

Jedan komentar

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *