ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА-УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
Протојереј – ставрофор Србољуб М. Милетић

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
УМЕТНОСТ И АРХИТЕКТУРА

 
НАОС
 
Правилни полукружни сводови храма, са једнаким апсидама на четири краја, омогућили су да се најзначајније сцене налазе распоређене у виду крста: у своду наоса, у олтарској и хорској, као и у певничким апсидама. У највишој зони на сводовима су уобичајене представе догађаја великих празника.
Међутим, једна од најинтересантнијих је Коло анђела, не баш тако уобичајена сцена у нашој иконографији, која се налази на врху, мајсторски уклопљена, тако да истовремено разграничава и повезује сцене на северној и јужној страни свода.
Коло анђела, које се протеже од истока према западу између сцена Рођења Богородичног и Хри-стовог, Ваведења Богородичног, Сретења и Крштења Господњег, Уласка у Јерусалим, Прања ногу апостолима и Преображења Господњег, има веома значајну символику. По речима св. владике Николаја Велимировића: “Ми знамо да постоји духовни свет. Знамо да постоје зли духови, али и добри. Постоји благи Бог који је моћнији од свих духова уопште. Именом Христовим и Богородичним и крсним знамењем ми прогонимо зле духове, а молитвом привлачимо себи добре духове, анђеле светлости, који нас штите и помажу. На тај начин, ми се уздижемо изнад незна-божачког Истока” и изнад “спиритистичког Запада, који нема осећања за разликовање добрих духова од злих.” Ми се “надамо у Цара духова, Господа Свевишњега, нашега Творца и Оца небескога, и не општимо крадом, мимо Њега, са духовним светом.”[1]
 

Карактеристично је да је сликар анђеле у духовном свету представио са ореолима у сребру, како у овој, тако и у другим сценама, попут Васкрсења Христовог у апсиди северне певнице.
Коло анђела међу Новозаветним сценама у централном делу храма нас потсећа на то, да су анђели увек присутни, не само приликом великих догађаја, као што је на пример, било Рођење или Васкрсење Христово, него да су бестелесне силе небеске, анђели, били присутни још када је Господ стварао овај свет и човека у њему.
Анђели су служитељи Божији, као што сведочи Свето Писмо: “Који чиниш анђеле Своје духовима, и служитеље Своје пламеном огњеним” (Пс. 103, 5). Они непрестано славе Господа Бога, помажу људима и јављају им вољу Божију, одакле долази и њихово име: анђео од грчког αγγελος (лат: angelus јеврејски: ךאלמ малах – посланик, весник, гласник).
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Владика Николај: Изнад Истока и Запада, Расуђивање четврто, Страх од демона и игра са демонима, Изабрана дела у 10 књига, књ. II 3. Део, Ваљево, 1996.

One Comment

  1. Blazena Stojna Monahinja Jefimija moli Gospoda Boga za nas.