NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
STARAC DANA
 
Centralna scena na plafonu priprate je Starac Dana, okružen angelima[1] (Dan. 7; 9, 13 i 22), kao i na fresci Starac Dana iz Pećke Patrijaršije.
Shodno rečima Jevanđelja: „Boga niko nije vidio nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, on ga objavi“ (Jn. 1, 18) Starac Dana je prikazan kao Drugo Lice Svete Trojice, Isus Hristos Spasitelj.
Neposredno živopisanje Boga Oca, kao u viziji proroka Isaije i proroka Danila nije blagoslovio Sabor Stoglava u Rusiji 1555. i oštro je osudio Veliki Moskovski sabor 1666. objavivši iduće, 1667. godine, da je jedino ispravno prikazivanje Svete Trojice u vidu Tri Anđela, kao u Gostoljublju Avraamovom od sv. Andreja Rubljova.
Gospod preko proroka Isaije u Starom Zavetu kaže: „S kim ćete me izjednačiti i uporediti? Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?“ (Isa. 46, 5.) – i Hristovim rečima: „Ko je video mene, video je Oca,“ (Jn. 14, 9) tumačeći viđenja iz Starog Zaveta Pravoslavna Crkva razume da proroci (Isaija i Danilo) nisu videli neposredno Boga Oca, već slavu Njegovu. A antropomorfni prikaz Slave odnosi se samo na Hrista. Šta više, pravoslavna ikonografija prikazuje Hrista kao Starca Dana da bi simvolično pokazala da je On postojao u naručju Očevom pre svih vekova.
Što se tiče angela, u Drugoj knjizi Mojsijevoj, Gospod daje precizna uputstva kako da se oni izobraze (II Mojs. 25, 20). Ovo uputstvo, koje je Gospod dao Mojsiju nam je sasvim dovoljno za izobražavanje bestelesnih sila kao što su angelske. S druge strane, angeli Gospodnji su se često javljali u ljudskom obličju, tako da nam je i to dovoljno za njihovo izobražavanje. Ostali angelski činovi, iako se nisu ovaplotili, jako dobro su opisani, upravo onako kao što se u Pravoslavnoj Crkvi i danas izobražavaju.
 


 
NAPOMENA:

  1. Aramejski: Atik Yomin; Grčki (Septuaginta): Παλαιός Hemeron; Vulgata: Antiquus Dierum.

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *