NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA

 
SIMVOLIKA BOJA U CRKVENOJ UMETNOSTI
 
Bela – simvol nevinosti duše, čistote i svetosti; boja anđeoske odežde i Preobraženog i Vaskrslog Hrista.
Teget – simvol tajne, Božanske nedokučivosti, večnosti, istine, otkrivenja, mudrosti. Boja apostolske odežde.
Golubija – boja Neba i odežde Majke Božije, simvolizuje duhovnu čistotu, i shodno tome – poverenje i vernost u braku.
Zelena – boja proleća i vegetacije; označava pobedu života nad smrti i večni život koji nam daruje Spasitelj. Simbolizuje Hrista kao Životodavca i Krst kao Drvo Života. Nasuprot osno-vne pozitivne jarko zelene boje prirode, bledo zelena boja se može dovesti u vezu sa sotonom i smrću.
Crvena – boja ognja Nebeskog očišćenja, boja životodavne toplote, simvol života. Boja krvi, simvol žrtve i Vaskrsa. Boja odeždi svetih mučenika.
Purpurna– simvol carske vlasti, pobede. Boja odeždi svetih careva i kneževa. Ponekad se koristi kao simvol Boga Oca.
Zlatna– zlato označava Božansku svetlost, metaforu apsolutnog Boga: „Bog je svjetlost, i tame u njemu nema nikakve.“ (I Jn. 1, 5). Zlato je simvol sunca i carske časti, shodno tome, Isusa kao Sina
Istine i Cara Slave. Takođe, simvolizuje ljubav, pravu Istinu.
Žuta – ima dve suprotne vrednosti. Prva, kada podseća na zlatno žutu boju ona nosi pozitivnu simvoliku zlata. Ali, ako je tamno žuta, onda označava izdaju, ambiciju, sebičluk. To je boja Jude Iskariotskog.
Srebrna – nosi simvoliku bele i plave boje. Ona predstavlja čistototu Jevanđeoskog krasnorečja. Ovaj drugi simvol dolazi iz stihova Psalma: „Riječi su Gospodnje riječi čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno“ (Ps. 11, 7).
Ružičasta – simvolizuje detinjstvo.
Tirkizna – simvolizuje mladost.
Lila – simvolizuje tugu i žalost.
Braon – boja zemlje, označava poniznost, siromaštvo, odricanje od ovozemaljskog. U tom smislu se može videti na ikonama kao boja odeždi svetaca i Bogorodice, ili kao boja odeždi nekih zapa-dnih monaških redova.
Siva – boja pepela, simvolizuje tugu i mrtvenost, ili smirenje, smrtnost tela i besmrtnost duše.
Crna– boja princa tame, simvolizuje tugu, bolest, greh. Osim ovoga, ona takođe, simvolizuje negaciju i odricanje svega ovozemaljskog, zbog čega je i odežda monaha i sveštenika. Međutim, u kombinaciji sa belom bojom simvolizuje smirenje i neporočnost. Crna, povezana sa teget bojom, simvolizuje duboku tajnu, a sa zelenom – duboku starost.

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *