NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA-UMETNOST I ARHITEKTURA

 
Protojerej – stavrofor Srboljub M. Miletić

HRAM SVETOG ARHIĐAKONA STEFANA
UMETNOST I ARHITEKTURA


 
PROZOR KA NEBU
 
Pisati o tajni hrama kao mestu obitavanja Boga i ljudi, Anđela i Svetitelja, kao mestu gde se susreću Bog i čovek, Nebo i Zemlja, vidljivo i nevidljivo, prolazno i večno, nije obično pisanje i domišljanje.
Na ulazu u jedan hram kod starih Grka stajao je natpis koji je upozoravao posetioce: „Neka ne ulazi ko ne zna matematiku“. Kod prote Srboljuba je obrnuto. On kaže čitaocima ove knjige i posetiocima hrama Sv. Stefana, dođite svi, ništa nije teško i nerazumljivo; pomoćiću vam da uđete i ostanete zauvek u Crkvi kao večnom Carstvu Božijem. Ono što budete čitali u ovoj knjizi i što budete gledali – posmatrali na zidovima ovoga hrama osveštaće vaše oči, izičke poglede, ali i unutrašnje oči duša vaših, i celo vaše biće, i postaćete ili možete, ako hoćete, da postanete ne samo puki posmatrači, već i jedni od onih čiji sveti likovi su izobraženi – naslikani u ovom hramu.
Pisac ove dragocene knjige je sveštenik – liturg i služitelj tajne Crkve Hristove i neiskazane krasote – lepote Božije. Ako je ovaj svet u kojem živimo, po rečima sv. Jovana Zlatoustog, otvorena knjiga u koju je Božji prst zapisao Njegovo ime, utoliko je to više sveštena umetnost – ikona i freska. Tako i ikona, kako je neko lepo rekao, „prozor u nebo“, ukazuje nam i odvodi nas odavde u onostrano, „što oko ljudsko još nije videlo, uho nije čulo i u srce čovekovo nije došlo“ (sv. apostol Pavle).
Hram Sv. arhiđakona Stefana i knjiga o njemu sada su postali nerazdvojni, jedno bez drugog ne mogu, jedno drugo prate, dopunjavaju, osmišljavaju, propovedaju i rečima – sluhom, i očima – posmatranjem. I sve je to jedinstvena, celovita i gromoglasna propoved, a istovremeno tiha, nenametljiva, koja osvaja iznutra i – zapazite, da li ste potpuno isti posle čitanja knjige ili posle posete hramu? I hram, i arhitekta profesor Predrag Ristić, protomajstor protođakon Miodrag Tomić, i pisac ove knjige – protojerej Srboljub Miletić, samo su služitelji zajednice pravoslavnih hrišćana, kao Crkve Božije, koja jeste u Ruti Hilu. Punoća Crkve je sve: sveštenik, služitelji, verni narod, pomagači, za koje sv. apostol Pavle kaže da su, svako od njih, po jedna cigla ili kamen, uzidan u veliku duhovnu građevinu Crkve Božije ovog sveta kao i onoga. I hram – arhitektura i umetnost – freske, i knjiga, samo su izraz jake, čiste, nepatvorene vere kojom živi i kojom se spasava Crkva Božija u ovom delu Sidneja, a svakako i šire.
Znamo kako je sve počelo, a vidimo kako se završilo: oslikano je 476 svetih likova, 51 scena na 740 m2 za nepunu jednu godinu (2009-2010). Preovlađuju sveti likovi Srba svetitelja, iz starije i novije, kao i najnovije naše istorije, i sa svih prostora gde smo i gde sada živimo. Posmatrajući likove svetih i čitajući pisanu povest o njima (ovde je ikona povod za kazivanje, a kazivanje je lepa dopuna onoga što gledamo), shvatamo da nam ustvari ništa nije tako daleko ili davno, sve je tu, i što je najvažnije i mi, svako
od nas je u tome. Još ovde i sada, ovakvi kakvi jesmo, sa svim svojim vrlinama i manama, svakako, pomešali smo se sa svetiteljima: oni nas okružuju i posmatraju, a mi ih gledamo, molimo se i idemo za njima sigurnim putem koji su oni već prešli, a sada nam pomažu da i mi istrajemo, da ne posustanemo ako se zamorimo. Ima ovde i elemenat proročanstva: među svetima su i oni koje Crkva još nije zvanično uvrstila u Svete: patrijarh Pavle (+2009), starac Nikanor (+1990).
Dobrota i lepota duhovna ne zastarevaju, one večno traju. Tako se ovaplotio klasicizam ili renesansa Paleologa u Srbiji Kralja Milutina s kraja XII i početka XIV veka, kao najbolji mogući izbor upravo u hramu Sv. arhiđakona Stefana u Ruti Hilu. Sve izgleda tako jednostavno i prosto, što znači da je plod dugog i strpljivog proučavanja našeg pisca, prote Srbe. Trebalo je pročitati mnoga žitija svetih Srba i svetitelja uopšte,
njihove službe i sinaksare, konsultovati naše najbolje istoričare umetnosti, najbolje istoričare kulture i književnosti, teologe koji se bave bogoslovljem ikone, i sve to povezati i dovesti u skladan odnos sa onim što se može videti u hramu Sv. arhiđakona Stefana.
Dobro se dobrim prepoznaje, a to je dar Božji. Trojedinom Bogu – u Ocu, Sinu Gospodu Hristu i Duhu Svetome, i Njegovom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, čijim molitvama, Gospode Hriste, spasi i pomiluj nas, svagda, sada i u vekove vekova. Amin.
U Prvoprestonom gradu Beogradu, februara meseca, godine 7520. od stvaranja sveta, a 2012. od rođenja po telu Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista.
Protojerej dr. Radomir V. Popović

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *